U Srbiji je iza nas bio veoma vreo dan, sa maksimalnom temperaturom od čak 38°C u Ćupriji. Tropski toplo bilo je i na drugim mestima kao što su Zlatibor i Sjenica sa temperaturama od 30-31°C, dok je na Kopaoniku bilo najugodnije sa 25°C. U Beogradu je takođe zabeležena visoka temperatura od 36°C.
U večernjim satima temperatura u Beogradu je bila 31°C, dok je u ostalim delovima Srbije bila između 25 i 29°C. Najprijatnije je bilo na Kopaoniku gde je izmereno 18°C. Naziv „tropska noć“ se koristi u meteorologiji kada minimalna temperatura vazduha noću ne padne ispod 20°C. Dakle, očekuje se da minimalna temperatura neće padati ispod 20°C u većim gradovima kao što su Beograd, Vojvodina, Mačva, Podrinje, Pomoravlje, Podunavlje i severna Šumadija, dok se u Beogradu očekuje da temperatura neće pasti ispod 25°C.
Poslednjih godina broj tropskih noći u Srbiji je povećan, posebno u Beogradu, delom zbog urbanizacije i klimatskih promena. Toplotni talas će se nastaviti i narednih dana sa temperaturama koje mogu dostići lokalno i do 40°C. Tokom vikenda i početkom sledeće sedmice očekuju se izolovani lokalni pljuskovi sa grmljavinom i pojavom grmljavinskih oluja.
U zemlji kao što je Srbija, gde su leta veoma topla, važno je biti oprezan kako biste izbegli zdravstvene probleme koji dolaze sa ekstremnim vrućinama. Neke od najvažnijih mera koje možete preduzeti su da ostanete hidrirani, izbegavate direktno sunce u najtoplijim delovima dana, oblačite lagodu i prozračnu odeću i koristite klimatizovane prostore ukoliko je moguće. Takođe je važno redovno provetravati stanove i piti dovoljno tečnosti kako biste izbegli dehidrataciju.
Naročito se obraća pažnja na najosetljivije grupe poput dece, starijih osoba, trudnica i osoba sa hroničnim oboljenjima koji su najviše izloženi rizicima od ekstremnih temperatura. Ukoliko primetite simptome toplotnog udara, kao što su glavobolja, vrtoglavica, crvenilo kože, mučnina ili grčevi, važno je odmah potražiti pomoć od medicinskog osoblja.
Važno je da svi zajedno radimo na smanjenju uticaja klimatskih promena kako bismo zaštitili našu planetu i buduće generacije. Korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i edukacija o važnosti očuvanja životne sredine su neke od mera koje svako pojedinačno može preduzeti kako bismo doprineli očuvanju planete Zemlje.
Ukoliko se pridržavamo mera opreza i brinemo o svojoj okolini, možemo stvoriti bolje uslove za život i sprečiti negativne posledice ekstremnih vremenskih prilika. Klimatske promene su realnost sa kojom se suočavamo i važno je da zajedničkim snagama radimo na njenom ublažavanju kako bismo sačuvali našu planetu za buduće generacije.
