Tržište nekretnina u Srbiji beleži porast cena kvadrata kako u starogradnji, tako i u novogradnji u tri glavna grada – Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Prosečna cena kvadrata stana u starogradnji u Beogradu iznosila je 2.160 evra, dok je u Novom Sadu bila 1.945 evra, a u Nišu 1.275 evra. Najskuplji kvadrati među beogradskim katastarskim opštinama prodavani su na Zvezdari za 2.305 evra, dok je najjeftiniji kvadrat bio u Zaječaru za 745 evra.
U novogradnji, prosečna cena kvadrata u Beogradu iznosila je 2.453 evra, u Novom Sadu 1.970 evra, a u Nišu 1.490 evra. Najveća cena kvadrata u novogradnji zabeležena je na Čukarici u Beogradu za 2.825 evra, dok su najjeftiniji stanovi bili u Vranju za 820 evra po kvadratu.
U prvom polugodištu 2024. godine, najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na lokaciji Beograd na vodi. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3,2 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na Vračaru za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora bila je 3,1 milion evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište u prvom polugodištu 2024. za koje je izdvojeno 2,2 miliona evra prometovano je na teritoriji beogradske Palilule.
Tržište nekretnina u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine vredelo je 3,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U ovom periodu ispisano je 60.154 kupoprodajna ugovora, što je neznatno povećanje od 0,2 odsto u odnosu na prvo polugodište prošle godine. Cene stanova su porasle za 4,68 procenata godišnje, dok se nastavlja rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u ceni kod stanova i oranica. Blagi pad broja ugovora zabeležen je kod kuća, ali je vrednost tih prometovanih nekretnina porasla. Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za devet odsto i padom vrednosti prometa od 15 procenata međugodišnje.
Beograd je bio najvažniji grad u prometu nekretnina, sa učešćem od 57 odsto u vrednosti prodatih stanova i 69 procenata u prometu garaža. Najviše novca za poslovni prostor utrošeno je u Beogradu – 57 odsto, dok je polovina vrednosti ukupno prodatog građevinskog zemljišta takođe bila u prestonici. Vojvodina je vodeća kada je u pitanju vrednost prometa njiva sa udelom od 69 odsto, kao i kod kuća sa 40 odsto učešća. Svaki drugi dinar dat za vikendice u Srbiji potrošen je u Vojvodini.
U prvoj polovini ove godine, cena u 85,8 odsto kupoprodajnih ugovora za nekretnine bila je izražena u evrima, dok je u 14 procenata ugovora cena bila izražena u dinarima. U prvom polugodištu 2024. zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno osam odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane. Petina prometovanih stanova kupljeno je iz kredita, što je porast u poređenju sa 18 odsto prošle godine.
