Aleksandra Goncić, mlađa ćerka poznatog glumca Svetislava Buleta Goncića i dramaturškinje Gordane Goncić, preminula je 13. marta u 27. godini, nakon duge i teške borbe s opakom bolešću. Njena smrt duboko je pogodila porodicu, prijatelje i sve koji su je poznavali. Aleksandrina smrt predstavlja veliki gubitak za sve one koji su imali priliku da je upoznaju ili da s njom dele životne trenutke.
Njene najbliže prijateljice oprostile su se od nje emotivnim rečima kroz čitulju u kojoj su izrazile koliko im je značila. U čitulji su napisale: „Poslednji pozdrav našoj Aki, volimo te i nedostajaćeš. Tvoje žene.” Ove reči odražavaju duboku povezanost i ljubav koju su osećale prema njoj. Aleksandra je bila više od prijateljice; bila je oslonac, inspiracija i svetla tačka u životima mnogih.
Aleksandra je bila talentovana i obrazovana mlada žena. Završila je studije engleskog jezika i kratko se bavila prevođenjem. Iako nikada nije bila deo medijskog sveta, ostavila je neizbrisiv trag u srcima onih koji su je poznavali. Njeni prijatelji i porodica pamtiće je po njenoj toplini, vedrom duhu i ljubavi prema životu i muzici. Njen osmeh i energija su bili zarazni, a sposobnost da unese radost u svaki trenutak činila je da je svi vole i cene.
Bila je povezana sa umetničkim krugovima, a njena ljubav prema muzici ogleda se u tome što je otpevala nekoliko pesama sa članovima Beogradskog sindikata. Ova saradnja pokazuje njenu strast prema umetnosti, iako nije tražila reflektore javnosti. Njena starija sestra Isidora Goncić izgradila je uspešnu karijeru kao rediteljka, što dalje naglašava umetničku porodičnu tradiciju.
Aleksandrin otac, Bule Goncić, govorio je o važnosti porodice i ljubavi koju je pružao svojim ćerkama. „Porodica je ključna za jednu zajednicu. Ja sam okružen ženama, blažen među ženama! Imam dve ćerke, Isidoru i Aleksandru, na koje sam beskrajno ponosan. Zbog njih zaista sve što radim ima smisla,“ rekao je. Ove reči govore o njegovom dubokom poštovanju prema porodici i načinu na koji je podržavao svoje ćerke u njihovim životnim izborima. „Mi smo našim ćerkama, u okviru naših mogućnosti, pružili pre svega ljubav, slobodu izbora i podržavali smo ih na njihovom putu,“ dodao je.
Aleksandra će ostati upamćena kao skromna, tiha osoba, posvećena porodici i prijateljima. Njena vedrina, plemenitost i snaga biće zauvek deo onih koji su imali sreću da je poznaju i vole. Gubitak ovakve osobe ostavlja rupu koja se teško može popuniti, a sećanja na njene osmehe i srećne trenutke će zauvek ostati u srcima njenih najmilijih.
U svetu gde često dominiraju površne vrednosti, Aleksandra je bila svetla iznimka. Njena sposobnost da inspiriše i dotakne živote drugih je ono što će se pamtiti. Njen duh će živeti kroz sećanja onih koji su je voleli i poštovali. Aleksandrina priča nas podseća na važnost ljubavi, prijateljstva i umetnosti u životu, kao i na to kako svaka osoba može ostaviti neizbrisiv trag u srcima drugih.
Na kraju, Aleksandra Goncić je bila više od samo ime; bila je osoba koja je ostavila snažan utisak na sve koji su je poznavali. Njen život, iako kratak, bio je ispunjen ljubavlju i radošću, a njen odlazak ostavlja nas sa tugom, ali i sa čvrstom voljom da pamtimo sve lepe trenutke koje smo delili s njom. Njen duh će zauvek živeti u srcima njenih prijatelja i porodice.
