U Belorusiji su jutros, u 8.00 časova po lokalnom vremenu, otvorena biračka mesta za predsedničke izbore. Ovi izbori su od posebnog značaja jer se na njima kandidovao aktuelni predsednik, Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine. Lukašenko je bio predmet mnogih kritika zbog načina na koji vodi zemlju, uključujući optužbe za kršenje ljudskih prava i suzbijanje slobode medija.
Biračka mesta će biti otvorena do 20 sati, a rezultati izbora će biti objavljeni najkasnije do 5. februara, prema informacijama koje je objavila agencija Belta. Očekuje se da će izbori privući pažnju međunarodne zajednice, s obzirom na to da su prethodni izbori u Belorusiji bili obeleženi protestima i optužbama za prevaru.
Centralna izborna komisija (CIK) je registrovala pored Lukašenka još četiri predsednička kandidata. Među njima su Aleksandar Hižnjak, predsednik Republikanske partije rada i pravde; Aleg Gajdukevič, predsednik Liberalno-demokratske partije Belorusije; Ana Kanapatska, preduzetnica; i Sergej Sirankov, prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Belorusije. Ova raznovrsnost kandidata može se smatrati pozitivnim znakom, ali mnogi analitičari smatraju da su šanse za ozbiljnu promenu vlasti veoma niske.
Izborni proces u Belorusiji već dugi niz godina izaziva sumnje i kritike. Mnogi posmatrači tvrde da su izbori često obeleženi represijom prema opoziciji i slobodnim medijima. Nakon izbora 2020. godine, koji su bili praćeni masovnim protestima zbog sumnje u regularnost, Lukašenko je bio primoran da se suoči s međunarodnom izolacijom. Ipak, on je uspeo da zadrži vlast uz podršku Rusije.
Ove godine, atmosfera pred izbore je napeta. Opozicija, iako slaba, nastoji da mobilizuje građane koji su nezadovoljni trenutnom vlašću. Mnogi građani su skeptični prema izborima, s obzirom na to da su prethodna iskustva pokazala da rezultati često ne odražavaju stvarnu volju naroda. U tom kontekstu, prisutnost opozicionih kandidata može se smatrati simboličnom, jer se veruje da će Lukašenko lako pobediti.
Dok su biračka mesta otvorena, agencije su izveštavale o povećanom prisustvu policije i sigurnosnih snaga u mnogim gradovima, što dodatno stvara osećaj straha među potencijalnim glasačima. Očekuje se da će međunarodni posmatrači pratiti izborni proces, ali je pitanje koliko će njihova prisutnost zaista uticati na transparentnost izbora.
Lukašenko se suočava s mnogim izazovima, uključujući ekonomsku krizu, koja je dodatno pogoršana globalnim ekonomskim uslovima. Inflacija i nezaposlenost su visoke, a građani su sve više zabrinuti zbog svojih životnih uslova. U takvoj situaciji, opozicija pokušava da iskoristi nezadovoljstvo naroda kako bi mobilizovala podršku.
Ove predsedničke izbore karakteriše i globalni kontekst, s obzirom na rat u Ukrajini i sve veću napetost između Zapada i Rusije. Lukašenko se našao pod pritiskom da pokaže svoju lojalnost Moskvi, ali i da zadrži podršku domaćem stanovništvu. Njegova sposobnost da balansira između ovih pritisaka može značajno uticati na ishod izbora.
Zaključno, predsednički izbori u Belorusiji predstavljaju ključni trenutak za zemlju koja se suočava s brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima. Dok su biračka mesta otvorena, svi oči su uprte u rezultate koji će biti objavljeni u narednim nedeljama. Ovi izbori ne samo da će odrediti budućnost Lukašenka, već i sudbinu Belorusije u godinama koje dolaze.
