U Beogradu se, prosečno, prijave četiri krađe dnevno, ali je broj sigurno veći zbog neprijavljenih slučajeva ili naknadno prijavljenih krađa. Prema rečima Slađana Jankovića, rukovodioca grupe u Odseku za suzbijanje teških krađa i krađa UKP MUP Srbije, sve češće su krađe garderobe iz prodavnica, posebno skupocenih komada. Lopovi koji ordiniraju po prodavnicama garderobe ne poznaju starosnu granicu – kradu maloletnici, ali i stariji ljudi. Muškarci i žene su podjednako zastupljeni u ovom „zanatu“, a među njima su srpski državljani, ali i „gosti“ iz regiona poput Rumunije, Hrvatske, Makedonije ili Bugarske.
Najčešći način krađe garderobe je korišćenje jakih magneta i drugih sprava kojima se skidaju „zujalice“ sa komada odeće u kabinama za probanje. Takođe, lopovi koriste kese obložene alu-folijom koja neutrališe senzore za detekciju „zujalice“, te na taj način uspevaju da ukradenu robu iznesu iz radnje neprimećeno. Najugroženije prodavnice su one u centru grada i tržnim centrima gde nema čuvara i gde je veliki protok ljudi, bez obzira na prisustvo kamera.
Pored garderobe, često su na meti lopova prodavnice nakita, parfema i drugih skupih proizvoda čija vrednost prelazi 5.000 dinara. U ovim slučajevima retko krade jedna osoba, već su organizovane grupe u pitanju. Više ljudi ulazi u lokal, dok jedni odvlače pažnju prodavca, drugi kradu. Kamere nisu dozvoljene u kabinama za probanje zbog zaštite privatnosti, što olakšava posao lopovima. Dok kamere mogu snimiti sumnjivu osobu, to nije dovoljan dokaz za sud – lopov mora biti uhvaćen „na delu“.
Zakon propisuje kazne za lopove uključujući novčane kazne ili do tri godine zatvora za ukradenu robu čija vrednost prelazi 5.000 dinara. Za krađu robe čija se vrednost procenjuje do 5.000 dinara može se goniti samo po privatnoj tužbi. Pored garderobe, lopovi često kradu i u prehrambenim prodavnicama, posebno većim marketima koji su najviše na udaru. Lopovi ne kradu pojedinačne proizvode, već često organizovano preprodaju proizvode poput paštete, ribljih proizvoda, čokolade, kafe, hemije i kozmetike na gradskim pijacama ili buvljaku.
Janković ističe da su organizovane grupe često uključene u krađe u prehrambenim prodavnicama, gde jedni odvlače pažnju prodavca dok drugi kradu. Jedan od primera je slučaj gde je jedan čovek imao ušivenu vreću na unutrašnjoj strani kaputa obloženu alu-folijom, u koju je stavljao ukradene prehrambene proizvode koje je kasnije preprodavao na buvljaku. Identifikovan je i uhapšen na delu kada je kod njega pronađena ukradena roba.
Ukradena garderoba može biti različite vrste, od veša do jakni i torbi, ali se najviše kradu skupi komadi poput kožnih jakni ili torbi. Amateri kradu garderobu uglavnom za lične potrebe, dok „profesionalci“ kradu na veliko radi preprodaje i zarade. Narkomani su manje skloni krađi garderobe, već su češće umešani u razbojništva i druga krivična dela.
Ukupno gledano, krađe u prodavnicama su ozbiljan problem u Beogradu, a potrebno je preduzeti dodatne mere kako bi se smanjio broj lopova i osigurala bezbednost prodavaca i kupaca. Sve više organizovanih grupa uključenih u krađe zahteva efikasniju saradnju između nadležnih institucija i prodavnica kako bi se suzbio ovaj vid kriminala.
