Prema podacima Evrostat-a, 7,1% zaposlenih u Evropskoj uniji 2023. godine radilo je 49 ili više sati nedeljno, što se smatra dugim radnim vremenom. Grčka je bila zemlja sa najvećim udelom radnika sa dugim radnim vremenom, sa 11,6%, a sledile su je Kipar sa 10,4% i Francuska sa 10,1%. Bugarska je imala najmanji udeo radnika sa dugim radnim vremenom, svega 0,4%, dok su Litvanija i Letonija imale po 1,1%.

Razlozi za ovu razliku u udelu zaposlenih sa dugim radnim vremenom mogu biti različiti od zemlje do zemlje. U Grčkoj, na primer, možda postoji tradicionalna kultura posvećenosti radu, dok u Francuskoj može biti povezano sa zakonodavstvom o radnim satima.

Dugo radno vreme može imati štetne posledice po zdravlje radnika. Prekomerno radno vreme može dovesti do stresa, iscrpljenosti, smanjenja produktivnosti i povećanog rizika od povreda na radu. Zbog toga je važno da države članice Unije prepoznaju ovaj problem i preduzmu odgovarajuće korake kako bi zaštitile zaposlene.

Evropska unija je već preduzela korake kako bi regulisala radno vreme i osigurala da radnici imaju pravo na odmor i slobodno vreme. Direktiva o radnom vremenu, usvojena 2003. godine, postavlja ograničenja za radno vreme i obavezuje poslodavce da osiguraju odgovarajuće vreme odmora za zaposlene. Međutim, ovi propisi se ne primenjuju podjednako u svim državama članicama, što može rezultirati različitim nivoima duga radnog vremena i zaštitom radnika.

Države članice EU trebaju ozbiljno shvatiti pitanje dugog radnog vremena i preduzeti mere kako bi zaštitile zdravlje i dobrobit svojih građana. To uključuje jačanje zakonodavstva o radnim satima, sprovođenje inspekcijskih nadzora kako bi se osiguralo poštovanje propisa i podizanje svesti o pravima radnika na odmor i slobodno vreme.

Kako bi se smanjilo dug radno vreme, poslodavci također mogu razmotriti uvođenje fleksibilnih radnih aranžmana, poput radnog vremena od kuće ili savremenih tehnologija koje olakšavaju rad izvan kancelarije. Ovo može poboljšati ravnotežu između poslovnog i privatnog života zaposlenih i povećati njihovu produktivnost i zadovoljstvo poslom.

U zaključku, dug radni sati su realnost za mnoge zaposlene u Evropskoj uniji, ali to ne bi trebalo da bude prihvatljivo stanje. Države članice trebaju preduzeti korake kako bi zaštitile radnike od negativnih posledica prekomernog rada i osigurale da imaju pravo na odgovarajući odmor i slobodno vreme. To je važno ne samo za zdravlje i dobrobit zaposlenih, već i za produktivnost i konkurentnost evropske privrede u celini.