Biolozi su nedavno otkrili visok nivo kokaina u mišićima i jetrama 13 brazilskih oštronosih ajkula koje su uzete iz vode oko obala u blizini Rio de Žaneira. Koncentracije kokaina bile su čak 100 puta veće nego kod drugih vodenih bića testiranih ranije. Ovo otkriće ukazuje na to da su ajkule navučene na narkotike koji se iz ljudskog izmeta kanalizacijom izlivaju u vodu, što ih navodi na agresivno ponašanje i nasilje.
Istraživanje je sprovedeno od strane biologa koji su želeli da ispituju uticaj ljudskih aktivnosti na životinjski svet, posebno na morske vrste. Ovo otkriće je alarmantno jer pokazuje da ljudska aktivnost i zagađenje vode imaju ozbiljan uticaj na morske organizme, uključujući i ajkule koje su vrlo važne za morski ekosistem.
Otkriće visokih nivoa kokaina u mišićima i jetrama ajkula je šokantno, ali istovremeno podseća na potrebu za očuvanjem morskih ekosistema i smanjenjem zagađenja voda. Ljudi moraju biti svesni posledica svojih aktivnosti na životinjski svet i prirodu u celini.
Ova vest je privukla pažnju javnosti i podstakla raspravu o zaštiti životinja i prirode. Mnogi su šokirani ovim otkrićem i pitaju se kako možemo sprečiti da se ovakve stvari ponavljaju u budućnosti. Potrebno je preduzeti konkretne korake kako bismo sačuvali morski ekosistem i omogućili da ajkule i druge morske vrste opstanu u svojim prirodnim staništima.
Ovo istraživanje je još jedan podsetnik na to koliko je važno da se brinemo o prirodi i životinjama. Ljudska aktivnost ima veliki uticaj na životinjski svet i ako želimo da sačuvamo raznolikost života na Zemlji, moramo preduzeti mere za zaštitu prirode i očuvanje životinjskih vrsta.
Umetnička izložba „Ajkula: 5. deo. Terapeutski centar – okean“ koja će biti otvorena u galeriji „Novembar“ danas u 13 časova, bavi se temom morskog sveta i uticaja ljudske aktivnosti na njega. Fotograf Vladimir Milivojević Bigi i slikar Uroš Đurić istražuju različite aspekte odnosa između ljudi i morskog sveta, uključujući i zagađenje vode i njegov uticaj na morske organizme.
Vladimir Milivojević Bigi se bavi dokumentovanjem scena iz života marginalizovanih grupa kao što su narkomani, članovi uličnih bandi i beskućnici. Njegov rad se odlikuje surovim realizmom i izraženim osećajem za socijalnu pravdu. Bigi pruža uvid u živote ljudi koji žive na rubu zakona, bez ulepšavanja stvarnosti, čime postiže snažan efekat surovog realizma.
Uroš Đurić se bavi temom društvenih klasa i njihovog odnosa prema umetnosti. Kroz seriju radova pod nazivom „Umetnost za klasno društvo“, Đurić istražuje kako se klasa posmatra kao društvena tvorevina, a ne kao staleška kategorija. Njegovi radovi reflektuju njegovo lično iskustvo s tipičnom predstavnicom nove društvene klase koja odbija da podrži umetnost kupovinom dela, već se zadovoljava jeftinim reprodukcijama.
Ova izložba je prilika da se podstakne rasprava o važnosti zaštite prirode i životinjskih vrsta, kao i o uticaju ljudske aktivnosti na morski ekosistem. Kroz umetničke radove Bigija i Đurića, posetioci će imati priliku da razmisle o svojoj ulozi u očuvanju prirode i zaštiti životinjskih vrsta.
Ovo istraživanje i izložba su važni podsetnici na to koliko je važno da se brinemo o prirodi i životinjama, te da preduzmemo konkretne korake za zaštitu morskog ekosistema i očuvanje morskih vrsta. Samo zajedničkim naporima možemo sačuvati raznolikost života na Zemlji i omogućiti da ajkule i druge morske vrste opstanu u svojim prirodnim staništima.
