Prema najnovijem istraživanju Eurofounda, finansijska situacija građana Hrvatske je alarmantna. Čak 45 odsto ispitanika izjavljuje da teško podmiruje osnovne životne troškove, čime Hrvatska zauzima jedno od poslednjih mesta u Evropskoj uniji kada je reč o finansijskoj stabilnosti svojih građana. Ova situacija dodatno se pogoršava u poređenju sa Grčkom, gde čak 55 odsto ispitanika takođe ima poteškoća u spajanju krajeva, što ukazuje na ozbiljnu ekonomsku krizu u toj zemlji.
Osim Hrvatske i Grčke, istraživanje je pokazalo da su Litvanija i Estonija takođe pogođene finansijskim pritiscima, sa po 41 odsto građana koji se osećaju u teškoj situaciji. Mađarska i Kipar prate ih sa 40 odsto, dok je prosek u celoj Evropskoj uniji 32 odsto. Ovi podaci jasno ukazuju na to da mnoge zemlje u regionu trpe posledice ekonomske nestabilnosti i visokih troškova života.
U Hrvatskoj, situacija je dodatno otežana porastom inflacije i rastom cena osnovnih potrepština, što se odražava na svakodnevnom životu građana. Mnogi su primorani da se odriču osnovnih potreba, kao što su kvalitetna ishrana ili zdravstvena zaštita, kako bi pokrili troškove stanovanja i komunalija. Ovaj trend može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje i blagostanje stanovništva.
Istraživanje Eurofounda takođe ukazuje na to da se ekonomski pritisak posebno oseća među mladima i porodicama sa decom. Mnogi mladi ljudi se suočavaju sa preprekama pri zapošljavanju, dok porodice često ne mogu da obezbede potrebne resurse za odgoj dece. Ovi faktori doprinose osećaju besperspektivnosti i frustracije među građanima, što može imati dugoročne posledice po društvo.
S obzirom na ovakvu situaciju, potrebno je da se donesu hitne mere kako bi se poboljšala finansijska stabilnost građana. To može uključivati povećanje minimalne plate, smanjenje poreza na dodatu vrednost na osnovne životne namirnice i povećanje socijalnih davanja za najugroženije kategorije. Takođe, važno je investirati u obrazovanje i obuku kako bi se omogućilo mladima da se lakše zaposle i doprinesu ekonomiji.
Na međunarodnom nivou, Evropska unija bi takođe trebala da igra aktivniju ulogu u podršci zemljama članicama koje se suočavaju sa ekonomskim problemima. To može uključivati finansijsku pomoć i programe koji će doprineti jačanju ekonomskih kapaciteta ovih zemalja.
U zaključku, situacija u Hrvatskoj, ali i u drugim zemljama sa sličnim problemima, zahteva hitnu pažnju i akciju kako bi se poboljšala kvalitet života građana. S obzirom na trenutne ekonomske izazove, važno je da se pronađu održiva rešenja koja će omogućiti ljudima da žive dostojanstveno i da obezbede osnovne životne potrebe. Bez adekvatnih mera, finansijski pritisak će se nastaviti i može dovesti do ozbiljnih socijalnih problema u budućnosti.
