Dino Mustafić, poznati reditelj, nedavno je podelio svoja razmišljanja o svojoj najnovijoj predstavi „Svaka ptica svome jatu“, koja je imala premijeru 27. marta u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP). On je istakao da je u ovom delu prepoznao delove svoje biografije i biografije bliskih ljudi, što ga je učinilo srećnim i ispunjenim. Mustafić je naglasio da je autor komada Važdi Muavad jedan od najznačajnijih evropskih teatarskih stvaralaca. Njegov rad u Beogradu bio je obeležen različitim tematikama, od adaptacija književnosti do savremenih domaćih pisaca, što je dodatno učvrstilo njegov odnos sa beogradskom publikom.
Mustafić je istakao važnost tema kojima se bavi u pozorištu, naglašavajući da one nikada nisu postavljene bez razloga. On smatra da je predstava „Svaka ptica svome jatu“ značajna u svetu gde se ponovo postavljaju pitanja identiteta i pripadnosti. Ova pitanja, kako je rekao, mogu odvesti do istorije u kojoj ljudski život postaje statistička brojka. Mustafić dolazi iz Sarajeva, gde je identitet oduvek bio pluralan, a on sam se identifikuje kroz različite uloge – kao reditelj, otac, sin i prijatelj.
U razgovoru je podelio svoja razmišljanja o identitetu, naglašavajući da je Jugoslavija ostavila dubok trag u njegovoj kulturi i identitetu. Mustafić je istakao da je identitet Jugoslovena nešto što je neizbrisivo u njemu, uprkos nestanku te države. Njegova predstava „Svaka ptica svome jatu“ sadrži analogije između Balkana i Bliskog istoka, ukazujući na istorijske sukobe i njihove posledice. Mustafić je naglasio da se predstava bavi strahom koji proizilazi iz neprepoznavanja drugih i ne razumevanja.
Osim pozorišta, Mustafić se priprema za svoj filmski debi „Paviljon“, koji će biti crna komedija o pobuni penzionera u domu za stare. Film, koji je zasnovan na scenariju Viktora Ivančića, istražuje licemernost društva prema starijim generacijama i njihovu borbu za prava. Mustafić smatra da su generacije koje su na margini društva često one koje imaju najviše toga da nas nauče. Film će se snimati u koprodukciji BiH, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Hrvatske, a u njemu će igrati poznati glumci kao što su Rade Šerbedžija i Mirjana Karanović.
Mustafić je takođe govorio o regionalnoj pozorišnoj sceni, izražavajući zabrinutost zbog trenutnih tendencija koje vidi kao „tamne oblake“ koji se nadvijaju nad pozorištem. On veruje da je važno sačuvati nezavisnost umetnosti, posebno u doba kada je kritička distanca prema vlasti od esencijalnog značaja. U tom kontekstu, pozorište je oduvek bilo mesto otpora i kritike, a Mustafić naglašava da umetnici moraju imati slobodu da biraju repertoar koji je relevantan i značajan.
Kao potpisnik Deklaracije o zajedničkom jeziku, Mustafić se osvrnuo i na političke tendencije da se jezici bivše Jugoslavije udaljavaju jedni od drugih. Veruje da je to smešna i besmislena pojava, jer je jezik fluidna kategorija koja se ne može lako kontrolisati ili definisati. On naglašava da je zajednički jezik najbolji dokaz međusobnog razumevanja među ljudima.
Mustafić se takođe osvrnuo na izazove s kojima se suočavaju glumci u pripremi predstave, naglašavajući njihovu posvećenost i strast prema umetnosti, čak i u teškim uslovima. On smatra da je gluma jedna od najtežih performativnih umetnosti i da ga inspiriraju glumci koji izlaze na scenu i daju najbolje od sebe.
Na kraju, Mustafić je istakao da se već na proleće ili leto očekuje premijera njegovog debitantskog igranog filma „Paviljon“. Ovaj film, koji istražuje teme pobune i ljudskih prava, predstavlja Mustafićev pokušaj da se bavi ozbiljnim društvenim pitanjima kroz prizmu umetnosti. Njegov rad je, kao i uvek, usmeren ka istraživanju identiteta, pripadnosti i ljudske sudbine u kompleksnom svetu.
