Prevara na bankovnim računima putem hakerskih aktivnosti je nešto što je u Srbiji postalo prilično učestalo. Narodnoj banci Srbije su se od septembra prošle godine zbog hakerske prevare obratile 42 osobe, ali je broj onih kojima je skinut novac s računa i do četiri puta veći. Bojan Terzić iz Narodne banke Srbije (NBS) objašnjava da hakeri ponovo građanima skidaju novac s računa prevarom u kojoj se u SMS poruci predstavljaju kao „Pošta“ ili kurirska služba.

Od prošle godine u Srbiji su bila dva naleta hakerskih prevara zloupotreba digitalnog novčanika Apple Pay u proleće, dok se od septembra pretežno zloupotrebljava Google Pay ili se izvrši jedna transakcija na osnovu podataka s kartice koje su korisnici negde ostavili. Prošle godine Narodna banka Srbije je uspela kroz postupke, određenje supervizorske mere, da obešteti 288 korisnika za ukupno 17,5 miliona dinara. I ta fišing kampanja je posebno bila aktivna tokom maja i juna, a na meti su bili korisnici različitog uzrasta.

Građanima su prethodnih nedelja stizale SMS poruke u kojima im se traži da unesu podatke da bi im stigao izvesni paket. Terzić ističe da ako korisnik primeti da paket nije očekivao, a da je dobio takvu poruku, treba biti sumnjičav i ne davati svoje podatke. NBS u odgovoru na pritužbu građana procenjuje standard krajnje pažnje i zavisi da li će banka ili korisnik snositi gubitak.

Da li će neko snositi gubitak ili dobiti novac nazad, procenjuje se od slučaja do slučaja. U nekim slučajevima se uzimaju posebne okolnosti, kao što je slučaj porodilje koja je primila takvu poruku nedelju dana nakon porođaja.

Terzić je istaknuo da jasan znak da je poruka lažna je kada se za to koristi ime „Pošte Srbije“, „Netfliksa“, DHL ili drugih kurirskih službi, ali da nema vidljivog broja telefona u poruci. Naposljetku, NBS upozorava građane i na lažne ankete koje kruže društvenim mrežama. Na društvenim mrežama se kreira neki lažni logo anketa banke i korisnici ostavljaju podatke, što prevarantima omogućava čak da instaliraju njihovu mobilnu aplikaciju. Dodaje se da je to mnogo opasniji oblik prevara jer kada neko ostavi podatke o kartici, može mu biti skinut novac do iznosa koji ima na toj kartici, a u nekim slučajevima se čak može podići i kredit.

U slučaju hakerske prevare, prvo se građani obraćaju banci, a ako nisu zadovoljni postupanjem banke, mogu se javiti NBS. Banke imaju rok od 15 dana od podnošenja prigovora da reše to, pošto kartične šeme imaju pravilo da ukoliko odate jedinstvenu šifru, odnosno kod – jednokratnu lozinku koju dobijete SMS porukom, takve reklamacije uopšte ne prihvate. Terzić objašnjava da banke pokušavaju da, koristeći neke druge osnove, dođu do povraćaja sredstava u okviru kartične šeme, upravo u interesu korisnika. To traje malo duže, ali je povoljnije za korisnike.

Uz sve ove opasnosti, državna banka je podigla svijest građana o oprezu prilikom primanja poruka s traženjem podataka, kako bi smanjila rizik od prevare i zaštitila njihov novac.