U Višem sudu u Novom Sadu doneta je presuda protiv sedmočlane grupe osumnjičenih za trgovinu ljudima, koja je izazvala veliku pažnju javnosti. Ova presuda predstavlja završetak dugog i složenog postupka koji traje od 2010. godine. Okrivljeni su se suočili sa različitim kaznama, a sud je utvrdio da su zloupotrebljavali teške životne okolnosti oštećenog, koji je zbog teške mentalne nedovoljnosti bio trajno upućen na tuđu negu.
Prema presudi, Ljuba Neda dobio je tri godine i četiri meseca zatvora, Danka Neda tri i po godine, dok je Milka Kišja osuđena na godinu dana kućnog zatvora. Slobodan Nikolić je dobio tri godine, Stanimir Šošić dve i po godine, a Branislav Vaht, koji je pomogao u trgovini ljudima, osuđen je na deset meseci kućnog zatvora. Duško Nikolić, koji se sudio u odsustvu, dobio je dve godine zatvora.
Sudište je, kako se navodi u saopštenju, utvrdilo da su okrivljeni tokom perioda od 2006. do 2010. godine, zloupotrebljavali teške okolnosti oštećenog K.N., koji je zbog cerebralne paralize i drugih zdravstvenih problema bio u potpunosti zavistan od drugih. Ova situacija omogućila im je da koriste oštećenog za prosjačenje, čime su sebi obezbeđivali izvor prihoda.
Postupak je bio otežan zbog nedostupnosti okrivljenih državnim organima, što je dovelo do produženja suđenja. U više navrata su određivane poternice i pritvorske mere, a suđenja su se održavala i u odsustvu nekih okrivljenih. Ovaj dugotrajan proces pokazuje koliko su složeni slučajevi trgovine ljudima, posebno kada su uključeni ranjivi pojedinci.
Tokom suđenja, sud je razmotrio iskaze okrivljenih, posebno članova porodice pokojnog oštećenog, koji su pokušali da umanje svoju krivičnu odgovornost. Njihovi iskazi su se, međutim, smatrali manje kredibilnim zbog dužine trajanja postupka i činjenice da su se pojavili tek na početku procesa. Sud je utvrdio da su njihovi iskazi bili iskonstruisani kako bi umanjili njihovu krivičnu odgovornost, što je dodatno uticalo na presudu.
Osim iskaza okrivljenih, sud je oslonio na dokaze izveštaja Centra za socijalni rad i nalaza veštaka. Ove informacije su bile ključne za razumevanje težine zločina koji su počinili, a sud je ispravno procenio da su bili svesni stanja oštećenog i da su odbili da ga smeste u ustanovu, iako su znali da on nije sposoban da se brine o sebi.
U obrazloženju presude, sud je istakao i prethodne krivične dosijee okrivljenih, koji su dodatno uticali na izrečene kazne. Osim Milke Kišja i Ljube Neda, svi ostali su imali višestruke presude, što je dodatno otežalo njihovu situaciju. Sud je stoga smatrao da je potrebno izreći odgovarajuće kazne kako bi se osiguralo da se ovakvi zločini ne ponove.
Takođe, sud je odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete koji je podnela porodica oštećenog, s obzirom na to da je on preminuo tokom trajanja postupka. Uz to, okrivljenici su oslobođeni obaveze plaćanja troškova postupka zbog svog imovnog stanja, kako njihovo plaćanje ne bi dodatno ugrozilo njihovu egzistenciju.
Na kraju, stranke i branioci imaju pravo da se žale na izrečenu presudu Apelacionom sudu u Novom Sadu, što može značiti da se ova pravna saga još uvek ne završava. Slučaj trgovine ljudima je ozbiljno krivično delo koje zahteva kontinuiranu pažnju i borbu protiv zloupotreba, posebno kada su u pitanju ranjive grupe.
