Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji se suočava sa nizom izazova, uključujući promene u agroekološkim uslovima i tržištu, što je dovelo do osnivanja Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije u Novom Sadu. Ova organizacija okuplja stručnjake koji žele da zajednički rešavaju sistemske probleme, naglašavajući važnost saradnje između privrede, nauke, državnih institucija, poljoprivrednika, nevladinih organizacija i drugih relevantnih aktera.
Osnivači Saveza obuhvataju Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Udruženje „Eko Inovacija na Balkanu“, Institut za razvoj i inovacije iz Beograda i kompaniju „Gilab“. Ovi subjekti su uz podršku poljoprivrednika koji već primenjuju regenerativne prakse u svojim gazdinstvima. Na svečanosti koja će se održati 12. marta na Poljoprivrednom fakultetu, Savez će predstaviti svoju viziju, ciljeve i aktivnosti, a planirane su i panel diskusije o važnim temama za sektor regenerativne poljoprivrede.
Regenerativna poljoprivreda, kao pojam, prvi put je definisana od strane Roberta Rodejla, američkog izdavača poljoprivredne literature. Ovaj model naglašava važnost pokrivanja tla tokom cele godine, čime se smanjuje erozija, čuva vlažnost zemljišta i poboljšavaju prinosi. Preporučuje se korišćenje ostataka ratarskih kultura, kao što su stabljike kukuruza ili pšenice, koji pomažu u očuvanju tla.
Prema rečima profesorice dr Svetlane Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta, konvencionalna poljoprivreda se suočava sa problemima prilagođavanja klimatskim promenama, što dovodi do ekonomskih i drugih neizvesnosti. Ona naglašava da regenerativna poljoprivreda može doprineti održavanju i poboljšanju stanja zemljišta, posebno u sve težim vremenskim uslovima. Vujić smatra da je neophodna veća edukacija i informisanost poljoprivrednika o značaju očuvanja kvaliteta zemljišta kako bi se zadovoljili zahtevi tržišta.
Siniša Borota iz Instituta za razvoj i inovacije objašnjava da Savez funkcioniše kroz pet radnih grupa, pri čemu svaka donosi svoje specifično znanje i iskustvo. Neprofitna organizacija ABE se fokusira na umrežavanje i edukaciju, dok Poljoprivredni fakultet obezbeđuje akademsku podršku za istraživanje i inovacije. Florian Farkaš, agronom sa privatnim gazdinstvom, deli svoja iskustva u primeni regenerativnih metoda, dok kompanija „Gilab“ donosi ekspertizu u digitalnim tehnologijama i mehanizaciji. Institut za razvoj i inovacije se bavi društvenim naukama i mehanizmima finansijske podrške regenerativnoj poljoprivredi.
Plan Saveza za 2024. godinu uključuje uključivanje što većeg broja poljoprivrednika kroz predavanja, treninge, kurseve i radionice. Takođe, planira se uspostavljanje demo-farmi koje će omogućiti praktičnu primenu regenerativnih praksi i promovisanje digitalnih tehnologija u poljoprivredi.
Ova inicijativa predstavlja korak ka održivoj, ekonomski stabilnoj i razvijenoj poljoprivredi u Srbiji, koja će omogućiti poljoprivrednicima da postanu otporniji i nezavisniji. Kroz saradnju između različitih sektora i institucija, Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije teži da stvori zajednicu koja će se suočiti sa izazovima današnjice i budućnosti u agraru. Edukacija i informisanje proizvođača ključni su za podizanje svesti o važnosti regenerativnih praksi i očuvanja kvaliteta zemljišta, što će omogućiti bolju prilagodbu tržištu u budućnosti.
