Đorđe Mihailović je bio čuvar srpskog vojničkog groblja „Zejtinlink“ u Solunu i preminuo je pre godinu dana u 96. godini. Bio je poznat po svom osmehu i gostoprimstvu koje je pružao svima koji su dolazili da obiđu svoje pretke koji su počivali na tom mestu. Đorđe je živeo prekoputa groblja i na terasi je držao srpsku zastavu kako bi označio svoje prebivalište.

Mihailović je posebno vodio računa o srpskom groblju, koje se nalazi na mestu gde je nekada bila glavna poljska bolnica srpske vojske. Na groblju se nalazi oko 6.000 duša u kripti, a još oko 1.500 van nje. Ovaj kompleks također obuhvata i groblja drugih zemalja poput Italije, Engleske, Francuske i Rusije, ali je srpsko groblje imalo najviše posetilaca. Mnogi Srbi dolaze da obiđu svoje pretke koji su sahranjeni na tom mestu.

Đorđe je istakao da su posetioci uvek dolazili sa duvanom, voćem, rakijom, hlebom, a neki čak i sa zemljom iz Srbije, što je bilo najdragocenije zbog čega su srpski vojnici jurišali preko Solunskog fronta. Među posetiocima je bila i heroina Milunka Savić, kao i preživeli Solunci sa svojim potomcima.

Đorđe je, uprkos svojim godinama, bio posvećen čuvanju istorije i sećanju na hrabre srpske vojnike koji su se borili tokom Prvog svetskog rata. On je sa ponosom govorio o posetiocima koji su dolazili da se poklone svojim pradedovima i da obeleže sećanja na prošla vremena. Njegova ljubav prema groblju i posetiocima bila je neizmerna i nije prestala ni kada je bio bolestan i nije više mogao da obavlja posao čuvara.

Đorđe je bio poslednji čuvar srpskog vojničkog groblja s obzirom na to da nije imao sina koji bi preuzeo tu ulogu. Njegova ćerka nije bila u mogućnosti da nastavi porodičnu tradiciju, pa je tako završila era jednog od najpoznatijih čuvara srpske istorije u Solunu.

Smatranje da je groblje na Zejtinliku važno mesto srpske istorije i sećanja na predke i pretke, bilo je centralno u Đorđevom životu. On je živeo za tu svrhu i posvetio svoj život čuvanju i održavanju tog mesta. Njegova predanost bila je inspiracija mnogima i ostavila je dubok trag u srcima svih posetilaca groblja.

U sećanje na Đorđa Mihailovića i njegovu posvećenost srpskoj vojnoj istoriji, važno je nastaviti čuvati sećanje na hrabre Srbe koji su se borili i položili svoje živote na Zejtinliku. Njegova ljubav prema ovom svetom mestu i prema posetiocima ostaje kao inspiracija svima da se neguje sećanje na prošlost i da se poštuje žrtva srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu.