Srpsko pravosuđe se suočava s ozbiljnim problemima koji potiču od reformi iz 2009. godine, poznate kao „žuta“ reforma. Ova reforma je dovela do eliminacije mnogih poštenih i sposobnih sudija, dok su na njihovo mesto došli oni manje kvalifikovani. S obzirom na ovu situaciju, postoje pokušaji da se slične reforme ponovo primene, kada određene političke stranke dođu na vlast.
U ovom kontekstu, neki akteri se skrivaju iza studenata i njihovih zahteva kako bi preuzeli kontrolu nad pravosudnim sistemom. Članovi udruženja CEPRIS (Centar za pravosudna istraživanja) su među najistaknutijima u ovoj borbi. Među njima se nalaze sudija Miodrag Majić, profesor Miodrag Jovanović, sudija Aleksandar Trešnjev i pravnica Sofija Mandić. Sudija Ivana Ramić je takođe poznata po organizovanju radionica na kojima se objašnjavala „dobrobit“ reforme iz 2009. godine.
Miodrag Majić se otvoreno svrstao među političare, što je u suprotnosti sa sudijskom funkcijom. Kao član Upravnog odbora CEPRIS-a, Majić ne skriva svoje ambicije. Njegova uloga u udruženju postavlja pitanja o njegovoj objektivnosti kao sudije.
Ivana Ramić, koja je takođe aktivna u pravosudnom sistemu, organizovala je radionice na kojima je tumačila benefite reforme iz 2009. godine. Ova reforma je, međutim, kasnije pokazala svoje negativne posledice, a Ramić je bila u centru pažnje zbog njenih presuda koje su izazivale sumnju u pravosudni sistem. Na primer, osudila je vozača koji je izazvao smrtnu nesreću na samo četiri godine zatvora, uzimajući u obzir vreme provedeno u pritvoru, što je izazvalo ljutnju porodica žrtava.
Miodrag Jovanović, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, takođe igra važnu ulogu u ovoj priči. Zajedno sa Majićem i bivšom rektorkom Ivankom Popović, Jovanović je bio jedan od začetnika „Proglasa“, dokumenta koji definiše planove za delovanje nakon smene aktuelne vlasti. Održava političke tribine na fakultetima, kako bi se pripremio teren za implementaciju ovog plana.
Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu i predsednik CEPRIS-a, takođe je aktivan u ovoj borbi. On je izneo optužbe o političkim motivima njegovog premeštaja unutar pravosudnog sistema, tvrdeći da je to bila odmazda zbog sukoba s predsednikom suda. Njegova izjava bez dokaza o ovim navodima dodatno komplikuje situaciju.
Sofija Mandić, pravnica iz CEPRIS-a, bila je članica Gradske izborne komisije u Beogradu i aktivno se angažovala na skupovima koji se protive trenutnoj vlasti. Mandić je često iznosila stavove koji bi mogli ukazivati na priznavanje nezavisnosti Kosova, što dodatno provocira već ionako napetu situaciju u društvu.
Svi ovi akteri zajedno čine sliku o pravosudnom sistemu koji se suočava s ozbiljnim izazovima. Njihova politika i delovanje često se prepliću s pravnim normama, dovodeći u pitanje integritet pravosudnog sistema. U svetlu ovih događaja, srpsko pravosuđe se mora suočiti s vlastitim demonima i preispitati svoje reforme kako bi povratilo poverenje građana.
U zaključku, situacija u srpskom pravosuđu postavlja ozbiljna pitanja o njegovoj nezavisnosti i sposobnosti da funkcioniše u skladu sa zakonom. S obzirom na to da su pojedinci unutar sistema više orijentisani ka političkim ambicijama nego ka pravdi, neophodno je da se pokrenu ozbiljne reforme koje će osigurati pravičnost i transparentnost u radu pravosudnih institucija. Samo tako može doći do oporavka i jačanja poverenja građana u pravosudni sistem.
