Iako su se mnogi nadali da će politička scena u Crnoj Gori nakon 2020. godine biti oslobođena stranih uticaja, situacija se ponovo zakomplikovala. Premijer Milojko Spajić zatražio je pomoć eksperata Venecijanske komisije kako bi se rešila duboka politička kriza koja je proizašla iz dešavanja oko Ustavnog suda. Ova kriza je, između ostalog, uzrokovana odlukama koje su dovele do prestanka sudijske funkcije Dragani Đuranović, što je opozicija iskoristila da blokira rad državnog parlamenta.
Prema nezvaničnim izvorima, Spajić je o ovoj temi razgovarao sa šefom Delegacije EU Johanom Satlerom, koji mu je sugerisao angažovanje Venecijanske komisije. Ovaj predlog je takođe stigao i od lidera DPS-a, Danijela Živkovića, koji je dobio sličan odgovor. Iz Brisela su pozvali sve crnogorske institucije da poštuju vladavinu prava i pridržavaju se Ustava, naglašavajući da je to ključno za put Crne Gore ka Evropskoj uniji.
Evropska komisija je apelovala na Crnu Goru da izmeni trenutni pravni okvir kako bi uspostavila propis o radnim pravima, uključujući kriterijume za penzionisanje sudija i tužilaca, koji bi trebali biti u skladu sa evropskim standardima i preporukama Venecijanske komisije. Glavni uzrok problema u slučaju Đuranović, kao i kod prestanka funkcije nekih bivših sudija Ustavnog suda, leži u sporenjima među sudijama o aktima na osnovu kojih bi se sudije trebale penzionisati — da li prema Zakonu o PIO ili Zakonu o radu.
Venecijanska komisija je 2022. godine izdala mišljenje o izmenama Zakona o predsedniku, koji je tražio tadašnji predsednik Milo Đukanović. Ustavni sud je u julu 2023. godine jednoglasno ukinuo usvojene izmene zakona, kojima su predsedniku oduzete određene nadležnosti. Odluka o penzionisanju troje sudija doneta je na Ustavnom odboru Skupštine Crne Gore, iako je to u isključivoj nadležnosti Ustavnog suda. Opozicija je ovu odluku okarakterisala kao ustavni puč.
Odbijanjem predloga EU za konsultaciju sa Venecijanskom komisijom i bojkotom obraćanja komesarke Marte Kos u crnogorskom parlamentu, opozicija ne doprinosi ubrzanju evropskog puta Crne Gore. Premijer Spajić je na društvenim mrežama prokomentarisao da opozicija ne bi trebala da se naziva evropskim savezom, već „sovjetskim savezom“. Ove reči oslikavaju napetost koja vlada između vladajućih i opozicionih snaga.
Lider DPS-a, Danijel Živković, je izjavio da nema redovnog političkog života dok se stvari ne vrate u institucionalni red. Oštro se protivi odlukama o načinu penzionisanja sudija Ustavnog suda, koje su izglasali Spajićev Pokret „Evropa sad“ i koalicija „Za budućnost Crne Gore“. Ustav trenutno ima šest sudija, dok je jedan nedavno penzionisan. Ustav propisuje da samo Ustavni sud može da konstatira koji su sudije ispunile uslove za penzionisanje. U ovom slučaju, Ustavni odbor je 17. decembra prošle godine, bez obaveštenja Ustavnog suda, na osnovu dopisa predsednice Snežane Armenko, konstatovao da su ispunjeni uslovi za penzionisanje troje sudija.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost političkih odnosa u Crnoj Gori, gde se lome koplja oko pravnog okvira, vladavine prava i institucionalne stabilnosti. Očekivanja građana za brži put ka EU se suočavaju sa realnošću političkih sukoba i nesuglasica koje mogu usporiti napredak. U tom smislu, angažovanje stranih eksperata kao što je Venecijanska komisija može biti viđeno kao neophodno rešenje, ali takođe postavlja pitanje suvereniteta i unutrašnje autonomije države.
U svetlu trenutnih dešavanja, jasno je da će budućnost Crne Gore zavisiti od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu nesuglasice i postignu konsenzus u ključnim pitanjima. Samo tako će zemlja moći da nastavi svoj put ka članstvu u EU i osigura stabilnost koja je potrebna za dalji razvoj.
