Pisac Momčilo Petrović predstavio je svoj prvi roman „Da je duži bio dan“ u knjižari „Delfi“ u Beogradu, gde je istakao da je svesno odabrao kapetana Ozne za glavnog junaka. Njegova namera bila je da prikaže partizane kao pobednike, u svetlu savremenih tendencija koje dovode u pitanje dostignuća Narodnooslobodilačke borbe i socijalizma. Ovaj roman, prema Petroviću, ima osvetnički karakter i bavi se temama koje su često ignorisane ili pogrešno predstavljene u savremenom društvu.
Kapetan Ozna, kao glavni junak, predstavlja figuru koja nije na ceni u savremenoj kulturi, a često je i demonizovana. Petrović smatra da je važno vratiti ovu figuru u fokus i ukazati na njenu ulogu u borbi za slobodu. On je naglasio da je kroz lik kapetana Ozne želeo da prikaže heroizam partizana, koji su se borili protiv okupatora tokom Drugog svetskog rata i dostigli ključne pobede koje su oblikovale budućnost zemlje.
Pisac je takođe istakao da je njegova knjiga odgovor na savremene tendencije izjednačavanja različitih pokreta koji su postojali tokom rata. Prema njegovim rečima, važno je prepoznati razliku između partizanskog pokreta, koji je imao jasnu ideološku i moralnu osnovu, i drugih grupacija koje su se borile u tom periodu. U romanu, Petrović se bavi pitanjima identiteta, časti i borbe, što su teme koje su i danas veoma relevantne.
Roman „Da je duži bio dan“ nosi sa sobom i lične elemente, s obzirom na to da je Petrović inspiraciju pronašao u pričama svojih predaka. On je naglasio da želi da kroz ovu knjigu prenese poruke o hrabrosti i otporu, koje su važnije nego ikada u vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima. Pisac veruje da je važno da se sačuva sećanje na ljude koji su se borili za slobodu i pravdu, i da se njihova dela ne zaborave.
U literarnom smislu, roman se odlikuje bogatim jezikom i slikovitim opisima, što čini da čitalac može da doživi atmosferu tog vremena. Petrović je uspeo da stvori kompleksne likove koji su uverljivi i realistično prikazuju borbu koju su partizani vodili. Njegov stil pisanja je emotivan i snažan, pozivajući čitaoce da razmisle o važnosti istorijskih događaja i njihovih posledica.
Na promociji romana, Petrović je razgovarao i o izazovima s kojima se suočava savremena književnost. On je primetio da je u današnjem svetu teško pronaći pravu inspiraciju i motivaciju za pisanje, ali da je to ujedno i prilika da se istraže nove teme i perspektive. Pisac je ohrabrio mlade autore da budu hrabri u svom izražavanju i da se ne boje da istražuju teške teme, čak i kada su one kontroverzne.
Roman „Da je duži bio dan“ nije samo književno delo, već i kulturni komentar na savremeno društvo. Kroz svoje likove i priče, Petrović postavlja važna pitanja o identitetu, herojstvu i moralnosti, pozivajući čitaoce da preispitaju svoja uverenja i stavove. Ovaj roman predstavlja značajan doprinos srpskoj književnosti i nastavlja tradiciju pisanja o važnim istorijskim događajima koji oblikuju našu kolektivnu svest.
Kroz sve ove aspekte, „Da je duži bio dan“ se može smatrati ne samo kao roman o prošlosti, već i kao poziv na akciju za budućnost. Petrović nas podseća na važnost sećanja i čuvanja istorije, kao i na potrebu da se borimo za pravdu i istinu, bez obzira na prepreke koje se mogu pojaviti. Kroz svoje delo, on inspiriše nove generacije da preuzmu odgovornost za svoju budućnost i da se bore za ideale u koje veruju.
