Na vanrednoj Skupštini Podgorice, većina parlamentaraca je izglasala program za podizanje spomen-obeležja Dušku Jovanoviću, ubijenom novinaru i glavnom uredniku lista „Dan“, kao i poslaniku Socijalističke narodne partije. Ova odluka predstavlja važan korak u priznavanju doprinosa Jovanovića novinarstvu i borbi za slobodu govora u Crnoj Gori.
Opozicija, uključujući odbornike DPS-a, Evropskog saveza, GP URA i SEP, napustila je sednicu pre glasanja, dok odbornici pokreta Preokret nisu podržali ideju o podizanju spomenika. Ipak, parlamentarna većina sa državnog nivoa odala je počast Jovanoviću, što ukazuje na širu podršku inicijativi među vladinim strankama.
Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, pozdravio je odluku Skupštine glavnog grada, ističući značaj ovog spomenika kao simbol ne samo Jovanovićeve borbe, već i borbe svih onih koji su se zalagali za istinu. „Ovo je poruka da nikada nećemo zaboraviti one koji su dali najveću žrtvu u borbi za istinu,“ rekao je Milatović. On je naglasio da je Jovanović jedan od najznačajnijih simbola novinarske profesije i slobodne reči u Crnoj Gori, koji je svoj život izgubio boreći se za bolju i pravedniju zemlju.
Vladimir Bulatović, šef kluba odborničkog kluba „Za budućnost Podgorice“, naglasio je da Crna Gora još nije na adekvatan način odužila Dušku Jovanoviću. „Nismo još uspeli da zatvorimo njegove ubice. Institucije koje su trebale da reše ovo pitanje su oslabljene prethodnim režimom,“ rekao je Bulatović. On je dodao da društvo ne može napredovati dok su Jovanovićeve ubice na slobodi, te je istakao obavezu prema Jovanoviću, njegovoj porodici i društvu da njegovo ime bude večni simbol časti i dostojanstva.
Planirano je da spomen-obeležje u Podgorici, osim Jovanovića, dobiju i narodni mudrac Sula Radov Radulović, kao i književnik Borislav Pekić. Ova inicijativa ukazuje na potrebu za čuvanjem sećanja na značajne ličnosti iz crnogorske istorije i kulture, koje su ostavile dubok trag u društvu.
Podizanje spomenika Jovanoviću dolazi u vreme kada je sloboda medija i dalje izazov u Crnoj Gori. Ubistvo Duška Jovanovića, koje se dogodilo 2004. godine, ostavilo je dubok ožiljak na crnogorskom novinarstvu i postavilo pitanja o bezbednosti novinara u zemlji. Jovanović je bio poznat po svom istraživačkom radu i hrabrosti u izveštavanju o korupciji i zloupotrebama vlasti. Njegova smrt je bila signal za mnoge druge novinare o rizicima koje donosi bavljenje ovom profesijom u Crnoj Gori.
Bez obzira na to što su prošle skoro dve decenije od njegovog ubistva, pravda za Jovanovića još uvek nije postignuta. Mnogi smatraju da su institucije odgovorne za zaštitu novinara i razjašnjavanje ovog slučaja zakazale. Bulatović je istakao da je od suštinskog značaja da se ovaj slučaj reši, kako bi se poslalo jasnu poruku da je borba za istinu i pravdu temelj demokratskog društva.
Podizanje spomen-obeležja Jovanoviću može se smatrati simboličnim činom koji poziva na odgovornost i promišljanje o budućnosti slobode medija u Crnoj Gori. U isto vreme, to je i podsetnik na sve žrtve koje su novinari podneli u borbi za istinu, kao i na važnost njihovog doprinosa demokratiji i slobodi izražavanja.
Konačno, izgradnja spomenika će pružiti priliku građanima da se okupljaju i sećaju na Jovanovića, ali i na sve one koji su se borili za istinu i pravdu, pružajući im zasluženo mesto u kolektivnoj svesti Crne Gore.
