Milojko Spajić, predsednik Vlade Crne Gore, u Skupštini je potvrdio da su se u splitskom logoru Lora desili ratni zločini, što su priznale i hrvatske sudske vlasti. Njegova izjava usledila je kao odgovor na pitanje poslanika Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića, koji je tražio stav Vlade Crne Gore o zločinima počinjenim nad Crnogorcima i Srbima u tom logoru.
Spajić je istakao značaj pravde za sve žrtve, naglašavajući da Crna Gora ostaje opredeljena da istraji u procesu istraživanja i procesuiranja ratnih zločina, kao i da obezbedi odštetu za žrtve. U svom odgovoru, on je pominjao i konkretne slučajeve pojedinaca koji su stradali u Lori, ukazujući na to da su ti ljudi žrtve klasičnih metoda represije koje su korišćene tokom vladavine Nezavisne Države Hrvatske (NDH).
Knežević je ukazao na to da su mnogi od pomenutih stradalih mladih ljudi bili mobilisani po naređenju tadašnjeg predsednika Crne Gore, Milo Đukanovića, i da su otišli da brane Ustav SFRJ od napada koji je izvršila Hrvatska. On je takođe zatražio da se hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izuzme iz diplomatskih odnosa zbog njegovih izjava koje, kako je rekao, pokušavaju da umanje značaj stradanja Srba.
U svom izlaganju, Knežević je naveo i imena osoba koje su bile zadužene za logor Lora, pozivajući se na potrebu da se istraže njihovi postupci i odgovornost. Spajić je, odgovarajući na ovo, naglasio da je važno staviti tačku na prošlost i uspostaviti bolje odnose u regionu, što podrazumeva i istraživanje ratnih zločina u skladu sa međunarodnim pravom.
On je podvukao da je procesuiranje ratnih zločina ključno za napredak regiona i da mora postojati poštovanje prema žrtvama. Takođe, Spajić je potvrdio da Crna Gora ima uspostavljenu saradnju sa Državnim tužilaštvom Republike Hrvatske kako bi se efikasnije procesuirali slučajevi ratnih zločina.
U ovom kontekstu, Spajić je najavio da je pripremljen Sporazum o saradnji u oblasti gonjenja ratnih zločinaca, kao i sporazum koji se odnosi na podršku svedocima i žrtvama, kako bi se obezbedilo njihovo učešće u krivičnim postupcima. On veruje da će ovi sporazumi doprineti bržem i efikasnijem procesu pravde u vezi sa ratnim zločinima.
Spajić je završio svoj odgovor ističući da su zločini u Lori potvrđeni kroz osuđujuće presude hrvatskih sudova, ali je naglasio da još uvek nije postignut sudski epilog za crnogorske državljane koji su tu stradali. U tom smislu, on je pozvao na nastavak saradnje između dve zemlje kako bi se obezbedila pravda za sve žrtve.
Ova debata u Skupštini Crne Gore osvetljava složene odnose između Crne Gore i Hrvatske, kao i težak proces suočavanja sa prošlošću koja i dalje utiče na sadašnjost. Na osnovu izrečenih stavova, očigledno je da su pitanja ratnih zločina i pravde i dalje veoma aktuelna, te da je potreba za njihovim procesuiranjem ključna za postizanje stabilnosti i pomirenja u regionu.
S obzirom na to da su ratni zločini neizbrisiv deo istorije Balkana, od suštinske je važnosti da se nastavi sa radom na ovim pitanjima kako bi se obezbedila pravda i stvorila osnova za bolju budućnost.
