Prema nedavnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je prošle godine posečeno 3,3 miliona kubika drveta, od čega je 52 odsto, odnosno 1,7 miliona kubika, upotrebljeno kao ogrevno drvo. Najveći deo ovog drveta, oko 2,7 miliona metara kubnih, posečeno je u državnim šumama i van šuma, dok je u privatnim šumama i van šuma posečeno oko 650.000 kubika drveta.

Iz RZS su istakli da je obim radova na seči drveta u Srbiji smanjen za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci su pokazatelj aktuelnog stanja u šumarstvu u zemlji i ukazuju na potrebu očuvanja i racionalnog korišćenja šumskih resursa.

Šumarstvo igra važnu ulogu u ekonomiji Srbije, kako kroz proizvodnju drveta za različite namene, tako i kroz očuvanje životne sredine i biodiverziteta. Različite industrije, poput građevinske, drvne, peletarske i drugih, zavise od šumskih resursa kao sirovina za svoju proizvodnju.

Ipak, važno je voditi računa o održivom korišćenju ovih resursa kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost ekosistema. To podrazumeva plansko gazdovanje šumama, brigu o pošumljavanju i zaštiti prirodnih staništa.

U tom kontekstu, važno je raditi na edukaciji građana o značaju očuvanja šuma i promovisanju odgovornog ponašanja prema šumskim resursima. Takođe, potrebno je implementirati efikasne mere kontrole i nadzora nad ilegalnom sečom drveća, koja ugrožava celokupni ekosistem.

Očuvanje šuma nije važno samo za ekonomiju, već i za kvalitet života građana i zaštita životne sredine. Šume su važne za proizvodnju kiseonika, regulaciju klime, zaštitu zemljišta od erozije i poplava, kao i za očuvanje biodiverziteta.

Srbija ima bogatu šumsku vegetaciju koja pruža različite ekološke, ekonomske i socijalne benefite. Stoga je važno ulagati u očuvanje i unapređenje šumskih resursa kroz primenu savremenih sistema upravljanja i zaštite.

Upravljanje šumama zahteva saradnju različitih sektora društva, kako bi se postigla ravnoteža između ekonomskih potreba i zaštite prirodnih resursa. Važno je da se država, privreda, naučne institucije i civilno društvo udruže u rešavanju problema održivog korišćenja šuma.

Napori za očuvanje šuma ne smeju biti usmereni samo na zaštitu već postojećih šuma, već i na pošumljavanje i obnovu već posečenih površina. Ovo je posebno važno u kontekstu klimatskih promena, koje utiču na rast i razvoj šuma i sa kojima se treba adekvatno suočiti kroz plansko upravljanje šumskim resursima.

Kroz ulaganje u izgradnju infrastrukture za praćenje i kontrolu stanja šuma, kao i kroz podizanje svesti o značaju očuvanja prirode, mogu se postići značajni pomaci u zaštiti i upravljanju šumama u Srbiji.

U tom smislu, potrebno je kontinuirano raditi na unapređenju zakonodavstva koje reguliše upravljanje šumama, kako bi se stvorili efikasni mehanizmi zaštite i održivog korišćenja šumskih resursa. Takođe, važno je podržati istraživanja i inovacije u oblasti šumarstva kako bi se pronašla rešenja koja će doprineti boljem upravljanju šumskim resursima.

Kroz sve ove aktivnosti, Srbija može osigurati dugoročnu održivost svojih šuma i doprineti globalnim naporima za očuvanje životne sredine i borbu protiv klimatskih promena.

Ulaganje u zaštitu i održivo upravljanje šumama je investicija u budućnost i dugoročnu dobrobit svih građana. Kroz zajedničku akciju i odgovorno ponašanje prema šumskim resursima, možemo stvoriti bolju budućnost za sve.