Republički zavod za statistiku nedavno je objavio zabrinjavajuće statističke podatke koji pokazuju pad broja živorođenih beba u Srbiji. U periodu od januara do maja 2024. godine zabeležen je pad od 0,4%, što znači da je rođeno 86 beba manje u poređenju s istim periodom prošle godine. Ukupan broj živorođenih beba u tom periodu bio je 24.114, dok je godinu dana ranije taj broj iznosio 24.200. Ovi alarmantni podaci upućuju na trend smanjenja nataliteta u zemlji, što može imati dugoročne posledice na demografsku strukturu društva.

S druge strane, broj umrlih je također zabeležio pad u istom periodu. Tokom prvih pet meseci 2024. godine, broj umrlih iznosio je 41.799, što predstavlja pad od 530 umrlih ili 1,3% u poređenju sa istim periodom prethodne godine kada je broj umrlih bio 42.329. Ovaj pad može se delimično objasniti boljom zdravstvenom zaštitom i efikasnim merama prevencije koje su preduzete tokom pandemije COVID-19.

Pored Covid-19, postoje i drugi faktori koji mogu uticati na pad nataliteta u Srbiji. Ekonomski faktori, kao što su visoka nezaposlenost, slaba ekonomska stabilnost i nesigurnost na tržištu rada, mogu uticati na odluku mladih parova da odlože ili ne planiraju porodicu. Takođe, promene u društvenim vrednostima i stilu života mogu imati uticaja na izbor broja dece koji parovi žele da imaju.

Osim toga, percepcija o troškovima i izazovima koje nosi odgajanje dece također može uticati na odluku parova o proširenju porodice. Visoki troškovi školovanja, zdravstvene zaštite, stanovanja i drugih osnovnih potreba dece mogu biti prepreka za mnoge parove koji razmišljaju o proširenju porodice.

Sa padom nataliteta dolaze i brojne posledice po društvo i privredu. Smanjenje radne snage može dovesti do povećanja troškova poslovanja za kompanije, a samim tim i do smanjenja konkurentnosti na globalnom tržištu. Smanjenje broja dece također može dovesti do starenja stanovništva i povećanja troškova za penzionerski sistem i zdravstvenu zaštitu starijih osoba.

Da bi se rešio problem pada nataliteta, potrebno je preduzeti konkretne mere i politike koje će podržati porodično planiranje i podsticati rađanje dece. To može biti kroz subvencije za mlade porodice, povećanje porodiljskog i roditeljskog odmora, obezbeđivanje pristupa jeftinijem i kvalitetnijem obrazovanju za decu, kao i poboljšanje uslova za održavanje porodičnog života.

Takođe je važno raditi na promociji zdravih porodičnih vrednosti i ulaganju u edukaciju mladih o značaju porodičnog života i odgovornosti roditeljstva. Uz podršku države, zajednice i privatnog sektora, moguće je preokrenuti trend smanjenja nataliteta i osigurati održivu budućnost za društvo.

Uklanjanje prepreka za osnivanje porodice, kao što su visoki troškovi života, nezaposlenost i ekonomska nestabilnost, ključni su koraci ka podsticanju nataliteta u zemlji. Osim toga, osiguranje jednakih prava i mogućnosti za muškarce i žene u oblasti karijere, porodičnog života i roditeljstva također je od vitalnog značaja.

Kroz sveobuhvatnu strategiju podrške porodicama i podizanja svesti o značaju rađanja dece, Srbija može stvoriti uslove za bolju budućnost za sve svoje građane. Podizanje nataliteta ne samo da će obezbediti održivu ekonomsku i demografsku stabilnost, već će takođe osigurati kontinuitet društvenih vrednosti i tradicija koje čine temelj zajednice.

Uprkos izazovima s kojima se suočava, Srbija ima potencijal da prevazidje trenutnu demografsku krizu i stvori uslove za prosperitetnu budućnost. Kroz zajedničke napore vlade, privatnog sektora, nevladinih organizacija i građana, moguće je izgraditi društvo koje će podržavati porodične vrednosti, osnaživati mlade ljude da osnuju porodicu i obezbediti pravedne uslove za sve svoje građane.