U Srbiji je u 2024. godini zabeležen deficit republičkog budžeta u iznosu od 212 milijardi dinara, što predstavlja 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj rezultat je bolji od prvobitnog plana koji je predviđao deficit od 263 milijardi dinara, odnosno 2,7 odsto BDP-a. Prema informacijama koje je danas objavilo Ministarstvo finansija, rebalans budžeta, koji je ranije usvojen, predviđao je deficit od 263 milijarde dinara, što znači da je ostvareni rezultat bolji za 51 milijardu dinara, odnosno 0,5 odsto BDP-a.
Prihodi budžeta u 2024. godini iznosili su 2.141,6 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 2.353,6 milijardi dinara. Ovi podaci ukazuju na to da je država uspela da kontroliše rashode, što je doprinelo boljem rezultatu u poređenju sa planom. Ministarstvo finansija je naglasilo da je smanjenje deficita rezultat efikasnijih prikupljanja prihoda i racionalizacije troškova.
Ekonomisti smatraju da je smanjenje deficita od suštinskog značaja za stabilnost javnih finansija. Manji deficit doprinosi smanjenju javnog duga, što je ključno za održivost ekonomskih politika. U situaciji kada se očekuje globalna ekonomska nestabilnost, održavanje budžetske discipline postaje još važnije.
Iako je deficit smanjen, izazovi u budžetskoj politici i dalje postoje. Potrebna su dodatna ulaganja u ključne sektore, kao što su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura, kako bi se osigurao dugoročni ekonomski rast. Naime, investiranje u ljudski kapital i infrastrukturu može doneti veće prihode u budućnosti, a to je ključno za smanjenje zavisnosti od zaduživanja.
Osim toga, Ministarstvo finansija će morati da nastavi sa reformama koje će omogućiti efikasnije korišćenje budžetskih sredstava. To podrazumeva poboljšanje administrativnih kapaciteta i transparentnosti u radu javnih institucija. Samo na taj način može se postići održivost javnih finansija i stvoriti povoljnije okruženje za privredni rast.
U okviru budžetske politike, posebno se ističe važnost poreske reforme. Efikasniji poreski sistem, koji bi omogućio pravedniju raspodelu poreza, može značajno doprineti povećanju budžetskih prihoda. Povećanje poreske baze i smanjenje sive ekonomije su prioriteti koje Ministarstvo planira da realizuje u narednom periodu.
Takođe, važno je napomenuti da će Srbija morati da se suoči sa izazovima koji proizilaze iz globalnih ekonomskih kretanja. Inflacija, promena cena energenata i prehrambenih proizvoda, kao i potencijalna recesija u Evropi, mogu imati značajan uticaj na budžetske prihode. U tom smislu, Ministarstvo finansija će morati da bude fleksibilno i spremno na brze reakcije kako bi se očuvala stabilnost budžeta.
U narednim mesecima, očekuje se da će se fokusirati na kreiranje strategije za dalju stabilizaciju javnih finansija i postizanje održivog ekonomskog rasta. To podrazumeva i jačanje saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, koje mogu pružiti neophodnu podršku i ekspertizu u implementaciji reformi.
Sve u svemu, iako je deficit budžeta smanjen i bolji od očekivanog, izazovi su i dalje prisutni. Ključ za uspeh leži u nastavku reformi, racionalizaciji troškova i efikasnom upravljanju javnim finansijama, kako bi se obezbedila dugoročna ekonomska stabilnost i rast Srbije.
