Duhovske zadušnice su verski praznik koji se pominje još u XII veku, a posebno su značajne u Šumadiji. Na taj dan obavezno se izlazi na groblje gde se za duše pokojnika služi posebno pripremljena hrana. Prema crkvenom pravoslavnom kalendaru, Duhovske zadušnice uvek padaju u subotu uoči praznika Silazak Svetog Duha na apostole i spadaju u četiri posebne molitvene subote za umrle tokom godine.

U selima u okolini Kragujevca postoji verovanje da je važno upaliti sveću za upokojene srodinike na ovaj dan, jer inače će biti u mraku na onom svetu do sledećih zadušnica. Također, postoji običaj da se ne uzima vuna u ruke i da se makaze drže zatvorene kako bi se stoka zaštitila od vukova.

Hrana koja se iznosi na groblje obavezno se deli siromašnima, a posebno se vodi računa da se prosjaci ne oteraju sa groblja kako se ne bi razljutili umrli preci. Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, zadušnice se obeležavaju četiri puta u toku godine.

Danas je verski praznik Letnje zadušnice u Beogradu, što znači da se tradicionalno održavaju pomeni i očekuje se veća poseta na svim grobljima u gradu i prigradskim naseljima. Ovo je prilika da vernici izraze poštovanje prema svojim preminulim precima i da se mole za njihove duše.

Zadušnice su važan deo pravoslavne tradicije i vernici širom Srbije posebno se trude da ovaj dan obeleže na odgovarajući način. Osim što se služi pomen na groblju i priprema hrana za duše, važan deo obeležavanja zadušnica je i briga o siromašnima i prosjacima, što pokazuje saosećanje i solidarnost prema drugima.

Uprkos modernom načinu života i promenama u društvu, tradicija zadušnica se i dalje održava i postoji veliko poštovanje prema običajima i obredima koji se vezuju za ovaj verski praznik. Vernici se okupljaju na grobljima, pale sveće, mole se za preminule i dele hranu sa siromašnima, čime iskazuju poštovanje prema svojim precima i čuvaju tradiciju živu.

Duhovske zadušnice su prilika da se ljudi sete svojih najmilijih koji više nisu sa njima, da se podsete na prolaznost života i da pokažu ljubav prema svojim precima. Ovaj praznik spaja ljude i podseća ih na važnost porodice, tradicije i vere, te ih podstiče da budu bolji i saosećajniji prema drugima.

Uz svu radost i veselje koje nose praznici, zadušnice su vreme za tišinu, razmišljanje i molitvu, kada se vernici okreću duhovnim vrednostima i pokazuju poštovanje prema onima koji su ih iznedrili i odgajili. Služeći pomen na groblju, verujući iskazuju svoju veru u večni život i besmrtnost duše, te se nadaju da će se ponovo sresti sa svojim najmilijima u večnosti.

Duhovske zadušnice su prilika da se duboko povežemo sa svojim duhovnim bićem, da se setimo svojih predaka i da pokažemo ljubav i poštovanje prema svim ljudima. Kroz molitvu, služenje pomena i brigu za druge, vernici obeležavaju ovaj verski praznik sa verom u Božiju milost i ljubav prema bližnjima.

Zadušnice su tradicija koja nas podseća na prolaznost života i važnost duhovnog nasleđa koje ostavljamo iza sebe. Kroz ovo obeležavanje, vernici izražavaju zahvalnost za sve što su naučili od svojih predaka i iskazuju poštovanje prema onima koji su prešli na večni život. Neka nam ovaj verski praznik donese mir, ljubav i saosećanje prema svim ljudima.