Turska je izvela više od 100 napada na severoistok Sirije između oktobra 2019. i januara 2024. godine, pogađajući naftna polja, gasna postrojenja i elektrane u autonomnoj upravi severne i istočne Sirije koju drže Kurdi. Ovi napadi su rezultirali velikim brojem ljudi koji su ostali bez električne energije i vode, što bi moglo predstavljati kršenje međunarodnog prava prema stručnjacima.
Ova situacija dodatno je pogoršana činjenicom da se region već nalazi u humanitarnoj krizi zbog dugotrajnog građanskog rata i četvorogodišnje ekstremne suše koju su klimatske promene dodatno pogoršale. Više od milion ljudi pogođeno je nedostatkom osnovnih resursa poput vode i električne energije, što predstavlja ozbiljan izazov za lokalno stanovništvo.
Turska je opravdala ove napade tvrdeći da su usmereni protiv terorističkih grupa koje deluju u regionu, ali mnogi strahuju da će ova situacija dovesti do daljeg pogoršanja humanitarne situacije. Međunarodne organizacije za ljudska prava osudile su ove napade i pozvale na poštovanje međunarodnog prava kako bi se zaštitili civili u regionu.
Osim direktnih posledica napada, ova situacija takođe ima dugoročne posledice po životnu sredinu i ekonomiju regiona. Uništavanje infrastrukture kao što su elektrane i gasna postrojenja može imati ozbiljne posledice po ekologiju i zdravlje ljudi u regionu. Takođe, prekid snabdevanja električnom energijom može imati negativne posledice po ekonomiju, sa prekidom rada fabrika i preduzeća.
Ova situacija pokazuje kompleksnost sukoba u Siriji i potrebu za međunarodnom zajednicom da se angažuje kako bi se zaštitili civili i osiguralo poštovanje međunarodnog prava. Osim vojnih intervencija, potrebno je raditi na političkom rešenju sukoba kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i prosperitet za sve stanovnike regiona.
Međutim, situacija u Siriji je i dalje kompleksna i zahteva sveobuhvatni pristup kako bi se rešili uzroci sukoba i osiguralo trajno mirno rešenje. Osim vojnih akcija, potrebno je raditi na izgradnji poverenja između različitih strana u sukobu kako bi se postigao održiv mir.
U međuvremenu, stanovnici severoistočne Sirije suočavaju se sa teškim uslovima života, bez osnovnih resursa poput vode i električne energije. Humanitarne organizacije rade na pružanju pomoći stanovnicima ugroženih područja, ali potrebna je veća podrška međunarodne zajednice kako bi se rešila ova kriza.
Očekuje se da će se situacija dodatno pogoršati ukoliko se nastave vojne akcije i napadi na infrastrukturu u regionu. Stoga je neophodno hitno preduzeti mere kako bi se zaštitili civili i osigurala dostava humanitarne pomoći ugroženim područjima.
U zaključku, situacija u severoistočnoj Siriji zahteva hitnu reakciju međunarodne zajednice kako bi se zaštitili civili i osiguralo poštovanje međunarodnog prava. Potrebno je raditi na političkom rešenju sukoba kako bi se osigurala dugoročna stabilnost i prosperitet za sve stanovnike regiona. Humanitarne organizacije rade na pružanju pomoći stanovnicima ugroženih područja, ali je potrebna veća podrška međunarodne zajednice kako bi se rešila ova kriza.
