Predstava „Maga“, koja će imati svoju premijeru 8. marta u užičkom Narodnom pozorištu, istražuje nasleđe Marije Mage Magazinović, jedne od najistaknutijih figura srpske umetnosti. Ova predstava je nastala prema tekstu Jelene Kajgo i u režiji Borisa Todorovića. Maga je bila izvanredna i svestrana ličnost, koja je značajno doprinela razvoju feminističkog pokreta u Srbiji krajem 19. veka. Njen rad obuhvata borbu za obrazovanje žena, njihovu finansijsku nezavisnost i pravo glasa.
Kada je upisala Filozofski fakultet u Beogradu, žene nisu mogle biti redovni studenti i nisu mogle dobiti diplomu. Zajedno sa svojim saborkinjama, Maga je uspela da promeni ovu situaciju. Nakon završetka fakulteta, postala je prva žena novinar u Srbiji pišući za „Politiku“. Kasnije se okrenula pozorištu, otišla u Nemačku kako bi usavršila glumu i susrela se s revolucionarnim stilom igre Isidore Dankan. Magina misija bila je da izuči ovu vrstu igre i donese je u Beograd, zajedno s modernističkim senzibilitetom koji je težio potpunoj slobodi pokreta.
U 1910. godini, kada je otvorila Školu za ritmiku i plastiku, Beograd je bio jedan od retkih evropskih gradova koji je imao ovakav oblik obrazovanja. Nažalost, njen umetnički i pedagoški uspon prekinut je Prvim svetskim ratom, ali je nakon rata nastavila da stvara nove koreografije i održava duh savremene igre, koji su njeni naslednici očuvali.
Režiser Boris Todorović naglašava da predstava „Maga“ koristi fragmentarnu formu kako bi istražila ovu kompleksnu ličnost. Njihov cilj nije bio da prikažu biografsku priču, već da prodru u Magine motivacije i kreativnu ličnost. Magin identitet je fragmentaran i rasut; ona je u stalnoj potrazi za pokretom koji slavi život i oslobađa ga tereta.
Predstava se smatra jednim od stubova projekta „Užice – nacionalna prestonica kulture 2024“, jer Maga simbolizuje posvećenost inovaciji i emancipaciji kroz umetnost. U izjavi za medije, Nemanja Ranković, umetnički direktor užičkog teatra, ističe da „Maga“ otvara mnoga umetnička i društvena pitanja, pozivajući publiku da razmišlja o važnosti ženskog glasa i identiteta. Užice, kao rodni grad Marije Mage Magazinović, ponosno se seća njenog doprinosa borbi za umetničku slobodu i ravnopravnost.
Marijina vizija umetnosti ne ograničava se samo na scenu; njena uloga u predstavi simbolizuje borbu za emancipaciju i afirmaciju ženskog identiteta i prava. Njeno umetničko delo je u skladu s tradicijom velikana poput Antonena Artoa, koji je rekao: „Pozorište treba da bude prekid u svakodnevnom životu – mesto gde se postavljaju najveća pitanja postojanja i slobode.“
U glavnoj ulozi predstave „Maga“ pojavljuju se dve glumice, Božana Marković i Andrijana Simović, dok se u ostalim ulogama nalaze Dušan Radojičić, Divna Marić, Dejan Maksimović, Tijana Karaičić Radojičić, Biljana Prokić, Nikola Penezić, Hadži Nemanja Jovanović, Branislav i Danica Ljubičić. Takođe, učenici odseka savremene igre srednje Baletske škole „Lujo Davičo“ takođe će imati svoje zadatke u predstavi.
Koreografiju i scenski pokret postavila je Isidora Stanišić, dok je scenografiju uradila Vesna Popović, kostimografiju Dragica Laušević, a muziku Irena Popović Dragović. Ova predstava ne samo da slavi život i rad Marije Mage Magazinović, već i nastavlja njen duh inovacije i borbe za prava žena u umetnosti.
U svetlu svih ovih činjenica, predstava „Maga“ predstavlja značajan doprinos srpskoj kulturi i umetnosti, pozivajući nas da se suočimo s izazovima i pitanjima koja su još uvek prisutna u savremenom društvu.
