Prihodi budžeta za prva četiri meseca ove godine iznosili su 896,1 milion evra, a u kasi je, nakon plaćanja obaveza ostao i višak od gotovo 55 miliona evra. Ovakvim stanjem pohvalila se Vlada tvrdeći da pokazuje odgovorno upravljanje javnim finansijama. Međutim, ekonomisti tvrde da je suficit rezultat neplaćanja obaveza u iznosu od 70 miliona evra, te da će podaci o proceni rasta BDP-a doneti negativno iznenađenje.

Prema podacima Ministarstva finansija, prihodi budžeta od januara do aprila iznosili su 12,7 odsto procenjenog BDP-a, što je više za 98,7 miliona u odnosu na isti period prethodne godine. Prema navodima iz Ministarstva finansija, premašen je i plan prihoda za 86,6 miliona evra u poređenju sa planom za četiri meseca.

Iz Vlade su odmah istaknuli da je ostvareni suficit rezultat odgovornog upravljanja državnim novcem, tvrdeći da nije finansiran iz zaduženja već iz tekućih prihoda. Istaknuli su da je suficit ostvaren i pored povećanja minimalne penzije na 450 evra. Krvavac iz Vlade naglasio je da su egzaktni podaci ti koji demantuju tvrdnje političke konkurencije da će se povećanje minimalnih penzija finansirati iz zaduženja, povećanja PDV-a, ili prodaje Elektroprivrede Crne Gore.

Ekonomisti, međutim, situaciju vide drugačije. Ističu da je najveći doprinos neplaniranom rastu prihoda budžeta u aprilu veća naplata poreza na dobit u odnosu na plan. Takođe, ističu da je naplata PDV-a iznad plana rezultat ogromnog uvoza u aprilu. Takođe, primećuju i snažan rast doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, smatrajući da je ukidanje tih doprinosa ekonomski besmisleno.

Vlada ističe da je ostvareni suficit rezultat odgovornog upravljanja javnim finansijama, ali ekonomisti iznose suprotna mišljenja. Smatraju da je suficit posledica neplaćanja obaveza i da će podaci o rastu BDP-a u prvom kvartalu biti negativno iznenađenje.

U svakom slučaju, važno je da se prate dalji finansijski pokazatelji kako bi se analiziralo stabilno upravljanje javnim finansijama i efikasnost politika koje se sprovode.