Ruski predsednik Vladimir Putin je 8. januara 2022. godine izdao naredbu o regrutaciji 160.000 ljudi u vojnu službu u periodu od aprila do jula 2025. godine. Ova informacija objavljena je na zvaničnom portalu pravnih informacija. U naredbi se navodi da će se regrutacija sprovoditi od 1. aprila do 15. jula 2022. godine i da će obuhvatiti ruske državljane starosti između 18 i 30 godina koji nisu u rezervnom sastavu.
Putin je zadužio vladu da obezbedi sprovođenje ovih mera vezanih za mobilizaciju građana u vojnu službu. Ova odluka dolazi u trenutku kada je Rusija intenzivirala svoje vojne aktivnosti, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini, koji je započeo 2014. godine aneksijom Krima. Ovakvi potezi su deo šire strategije koja ima za cilj jačanje vojne moći Rusije.
Prema zvaničnim podacima, tokom poslednjeg jesenjeg poziva na obavezno služenje vojnog roka, upućeno je 133.000 novih regruta. Ova brojka je nešto manja od broja regruta tokom prolećne kampanje prošle godine, kada je pozvano 150.000 ljudi. Očigledno je da je regrutacija postala ključna za održavanje i jačanje vojne snage, naročito s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije.
Jedna od značajnih promena u vezi sa regrutacijom je i povećanje maksimalne starosne granice za vojnu službu, koja je od 1. januara 2024. godine podignuta na 30 godina. Ova odluka može ukazivati na potrebu za većim brojem mladih ljudi u vojnom sistemu, kao i na strategiju koja se fokusira na produženje mogućnosti za regrutaciju.
U poslednjih nekoliko godina, Rusija je nastavila da se suočava sa različitim izazovima, kako unutrašnjim, tako i spoljnim. Sukobi u Ukrajini, sankcije Zapada, kao i unutrašnji protesti, doprinose složenoj situaciji u zemlji. Povećana regrutacija može biti način za jačanje vojne moći kako bi se odgovorilo na te izazove.
Pored toga, regrutacija može imati i psihološki efekat na društvo. Sa povećanjem broja regruta, vlada može pokušati da pošalje poruku o snazi i stabilnosti, ali i o ozbiljnosti trenutne situacije. Ovo može uticati na nacionalni duh i percepciju građana o vojsci i njenoj ulozi u društvu.
Očekuje se da će nova regrutacija izazvati različite reakcije među građanima. Mnogi mladići se suočavaju sa dilemom da li da se prijave ili da pokušaju da izbegnu vojnu službu. Ovo može dovesti do povećanja broja onih koji će tražiti načine da se isključe iz vojne obaveze, što može dodatno zakomplikovati situaciju.
U svakom slučaju, naredba o regrutaciji 160.000 ljudi je još jedan pokazatelj kako se Rusija priprema za moguće buduće sukobe i kako se suočava sa trenutnim izazovima. Ova odluka će imati značajan uticaj na vojnu strukturu, ali i na društvo u celini.
Vlada će morati da pažljivo prati kako se sprovođenje ove naredbe odvija i kako će uticati na moral i raspoloženje među mladima. U svetlu svih ovih događaja, jasno je da vojne operacije i regrutacija ostaju ključni aspekti ruskog društva i politike, koji će oblikovati budućnost zemlje u narednim godinama.
U ovom kontekstu, važno je nastaviti pratiti razvoj situacije i analizirati kako će ove odluke uticati na širu političku i bezbednosnu sliku u regionu i širom sveta.
