Goran Jelisić, Srbin iz Bijeljine, poznat kao jedan od najpoznatijih osuđenika Haškog tribunala, podneo je zahtev za prevremeno puštanje na slobodu. Njegova presuda iz 1999. godine, koja je rezultat zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992. godine, izrečena je na 40 godina zatvora. Ovaj zahtev dolazi nakon što je Jelisić odslužio dve trećine svoje kazne.
Jelisić je uhapšen 22. januara 1998. godine. Tokom suđenja u Hagu priznao je većinu zločina za koje je bio optužen, izuzev genocida, za šta je oslobođen. Nakon pet godina provedenih u pritvoru u Sheveningenu, 2003. godine je prebačen u Italiju na izdržavanje kazne. Tokom narednih 20 godina, boravio je u više zatvora u Italiji. Italijanske vlasti su 2023. godine procenile da se Jelisić rehabilitovao, pa su ga vratile u Holandiju, a zatim u aprilu iste godine prebacile u zatvor u Belgiji. Njegova kazna je smanjena za pet godina zbog dobrog ponašanja i napretka u rehabilitaciji, što je prihvatio i Mehanizam u Hagu.
U svom zahtevu za uslovni otpust, Jelisić izražava svest o težini svojih dela koja su počinjena kada je imao samo 24 godine. On se kaje za zločine i priznaje da ga muče osećaji krivice i noćne more. Jelisić ističe da se svakodnevno moli za oproštaj od žrtava i njihovih porodica, te naglašava da ga trenutni rat u Ukrajini podseća na besmislenost ratova.
Pored izraženih kajanja, Jelisić navodi da se potpuno rehabilitovao tokom boravka u zatvoru. Kako tvrdi, prema svim zatvorenicima se odnosi sa poštovanjem, bez obzira na pol, rasu ili veru. U Italiji je bio aktivno uključen u obrazovne programe i usavršavanje. Završio je Fakultet političkih nauka, elektrotehničku školu, kao i školu za električara i kurseve za kuvara i stolara. Takođe, pohađao je kurseve italijanskog jezika na Univerzitetu u Sijeni i stekao HACCP sertifikat za rad u ugostiteljstvu.
Tokom svog vremena u zatvoru, Jelisić je radio u različitim pozicijama, uključujući zatvorske kuhinje, popravku aparata za espreso kafu i rad u kol centru Ministarstva zdravlja. Njegovi nastavnici ističu njegovu volju za učenjem i napredovanjem, a trenutno pohađa časove holandskog jezika, gde se takođe ističe kao dobar učenik.
Jedan od značajnih trenutaka u njegovom životu u zatvoru dogodio se 2022. godine kada je pokušao da zaštiti ženu od napada zatvorenika. Ovaj incident dodatno oslikava njegovu promenu u ponašanju i stav prema ljudima oko sebe.
Jelisić je u svom zahtevu naglasio da, ukoliko bude pušten na uslovnu slobodu, planira da se vrati u Srbiju, gde ima kuću. Njegova želja da se reintegrira u društvo i da živi miran život u svojoj domovini može biti simbolična, ali i izazovna, s obzirom na težinu njegovih prošlih dela.
Zahtev Gorana Jelisića za prevremeno puštanje na slobodu otvara brojna pitanja o pravdi, rehabilitaciji i pomirenju. Dok se mnogi pitaju da li bi trebalo da mu se pruži druga šansa, drugi se pitaju o uticaju njegovog oslobađanja na žrtve i njihove porodice. Ova situacija ponovo pokreće debatu o suđenjima za ratne zločine, pravdi i mogućnosti za rehabilitaciju pojedinaca koji su počinili teške zločine.
U svakom slučaju, Jelisićev zahtev predstavlja važan korak u njegovoj potrazi za oproštajem i pokušaju da se reintegrira u društvo. Njegovo stanje i napredak u rehabilitaciji pokazuju kako je moguće da pojedinci preispitaju svoje postupke i traže način da se promene, ali ostaje pitanje da li će društvo biti spremno da im pruži priliku za novu šansu.
