Mića P. (50) iz Kladušnice kod Kladova, uhapšen je zbog ubistva Slavka B. (76), starijeg sugrađanina, u noći između 14. i 15. marta. Ubistvo se desilo u dvorištu nekadašnje osnovne škole, gde je Slavko bespravno živeo. Ovaj događaj je izazvao veliku pažnju medija i lokalne zajednice, s obzirom na to da je Mića P. već prethodno bio osuđivan za ubistvo svoje majke.
Na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu, Mića je priznao zločin, objašnjavajući da su on i Slavko ranije imali sukobe. Tokom svog iskaza, naveo je da je pre događaja konzumirao alkohol, što je moglo uticati na njegovu percepciju i ponašanje u trenutku zločina. Ovaj detalj može biti značajan za dalji tok suđenja i razmatranje olakšavajućih ili otežavajućih okolnosti.
Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Negotinu odredio je pritvor Mići P. do 30 dana. Ovo je standardna procedura u slučajevima teških krivičnih dela kao što je ubistvo, gde se smatra da postoji rizik od bekstva ili ponavljanja krivičnog dela.
Mića P. nije novak u krivičnom pravosudnom sistemu. Naime, 2011. godine, bio je osuđen na 12 godina zatvora zbog ubistva svoje majke Jelisavete (73). Prema dostupnim informacijama, incident se desio u selu Manastirica, kada je, nakon što mu je majka odbila da mu da novac za rakiju, fizički napao. U tom napadu, Jelisaveta je zadobila smrtonosne povrede, a Mića je, nakon izdržavanja 11 godina kazne, pušten na slobodu.
Ova dva slučaja ukazuju na ozbiljan problem nasilja u porodici, kao i na potrebu za sveobuhvatnijim pristupom rehabilitaciji i prevenciji nasilja. U društvu se često postavlja pitanje kako sistem reaguje na ponavljanje krivičnih dela, posebno kada su u pitanju nasilni zločini. Čini se da u ovom slučaju, Mića P. nije naučio lekciju iz prošlosti, što ukazuje na nedostatak adekvatne podrške i rehabilitacije za pojedince koji su počinili nasilna dela.
Zločin koji je počinio Mića P. ponovo je otvorio diskusiju o nasilju prema starijim osobama, koje su često posebno ranjive. Starci, poput Slavka B., često žive sami i mogu biti izloženi raznim oblicima nasilja, kako fizičkom, tako i emocionalnom. Ovo je dodatno naglašeno činjenicom da se zločin desio na mestu gde je Slavko bespravno boravio, što može ukazivati na njegove teške životne okolnosti.
Kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti, važno je da društvo prepozna i reaguje na potrebe starijih osoba. Organizacije i institucije koje se bave pomoći starijima moraju biti proaktivne u pružanju podrške i zaštite, kako bi se osigurala njihova bezbednost i dobrobit.
S obzirom na sve navedeno, slučaj Miće P. služi kao upozorenje i poziv na akciju za sve relevantne aktere u društvu. Potrebno je raditi na jačanju zakonskog okvira, kao i na edukaciji i prevenciji nasilja, kako bi se stvorilo sigurnije okruženje za sve članove zajednice, posebno najranjivije.
Kao zaključak, ovaj slučaj ukazuje na višeslojan problem nasilja u društvu, koji zahteva sveobuhvatan pristup. Od pravnog sistema do socijalnih usluga, potrebno je raditi zajedno kako bi se stvorila sredina u kojoj su svi građani, bez obzira na starost, zaštićeni i sigurni.
