Devedesete godine prošlog veka u Srbiji, a posebno mesec oktobar, ostaće upamćeni po brojnim krvavim obračunima i ubistvima, najviše u Beogradu, od kojih do danas, posle više od tri decenije, mnoga nisu razrešena, a počinioci, nažalost, nikada nisu identifikovani, uhapšeni i procesuirani.
Tako će se uskoro navršiti 32 godine od ubistva Aleksandra Kneževića Kneleta, žestokog momka i prijatelja Đorđa Božovića Giške, Branislava Matića Belog, Branislava Lainovića Dugog, Gorana Vukovića, a koji je brutalno likvidiran 28. oktobra 1992. u hotelu „Hajat“. Ni naručilac, kao ni izvršilac (ili više njih, a misli se da ih je bilo dvoje) nisu identifikovani, a po svemu sudeći, nikad neće ni biti, te će to ubistvo verovatno zauvek ostati nerasvetljeno. Knele je likvidiran sa tri hica iz pištolja sa prigušivačem u apartmanu 331 hotela „Hajat“. Tvorac čuvene dizel-generacije „žestokih momaka“ ležao je na stomaku, a na ogledalu je krvlju bila ispisana poruka „broj 1“, koja do danas nije dešifrovana.
Na Kneletovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi, a čak 162 čitulje posvećene njemu, osvanule su u dnevnim novinama. Na poslednji put ispraćen je uz pesmu „Tiho noći“, koju je „za velikog prijatelja“, pred više od 35.000 ljudi, na koncertu na Sajmu, sa suzama u očima pevao Džej Ramadanovski, dok je publika glasno skandirala Kneletovo ime. Ubistvo generalnog sekretara Jugoslovenske levice Zorana Todorovića Kundaka prva je likvidacija za koju su svojevremeno, nekadašnje vlasti SR Jugoslavije, tvrdile da ima „političku pozadinu“. Tačno 27 godina prošlo je otkako je Todorović, 24. oktobra 1997, likvidiran ispred zgrade „Beopetrola“ u Novom Beogradu, gde je bio direktor. Iza ovog brutalnog zločina, koji je izazvao šok u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, ostala je samo tajna – ni počinilac, niti nalogodavac, nikada nisu otkriveni.
Zoran Dimitrov Žuća bio je jedan od najupečatljivijih likova iz kultnog dokumentarca „Vidimo se u čitulji“. Ali, kao i većina aktera tog filma, nije poživeo dugo po njegovoj premijeri. Ubijen je 6. oktobra 1996. oko 20 časova, između ulica Glasinačke i Vladimira Tomanovića na Konjarniku, gde je pogođen sa četiri hica. Kriminalni kralj Zvezdare Dejan Marjanović Šaban bio je ubijen 18. oktobra 1994. godine hicima iz revolvera.
Nebojša Đorđević Šuca (28), jedan od vođa navijača Crvene zvezde i pripadnik Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, bio je likvidiran u sačekuši ispred svoje kuće u Zemunu 12. oktobra 1996. Više od 20 metaka pogodilo ga je u glavu. Motiv ubistva, kao i počinioci, do danas su ostali nepoznati.
Ukupno, ova devedeseta godina u Srbiji bila je obeležena mnogim krvavim delima, ubistvima koja su ostala nerasvetljena i bez pravde za žrtve. Mnogi počinioci i nalogodavci nikada nisu bili identifikovani, a porodice i prijatelji žrtava još uvek traže odgovore i pravdu za njihove najmilije. Ovi slučajevi su ostavili dubok trag u istoriji Srbije i još uvek su tema rasprava i spekulacija među građanima.
