Miroslav Lončar je stradao mučeničkom smrću 1992. godine, te je kanonizovan kao Prepodobni novomučenik Miroslav Imotski. Bio je Srbina iz Imotskog koji je otet prilikom natapanja krompira na njivi od strane pripadnika hrvatske vojske zbog svoje pravoslavne vere. Nakon njegove otmice, majka je pronašla samo njegovu obuću, parče hleba i slanine. Ubijanje nedužnih civila srpske pravoslavne veroispovesti od strane ustaša se nastavilo, dok je Miroslav bio mučen, ali je odbio pljunuti na pravoslavni krst. Njegovo telo je pronađeno na steni u obliku krsta, što je kasnije poslužilo kao čudo i razlog kanonizacije. Srpska Pravoslavna Crkva je odlučila da ga uvrsti u red prepodobnih novomučenika srpskih zajedno sa ostalim stradalnicima iz Imotske Krajine.
Dok su se sudbine junaka poput Miroslava Lončara preplićale, drugi su svoje živote položili braneći svoju otadžbinu. Darko Milošević iz Ljiga, imao je samo dvadesetjednu godinu kada je poginuo na Košarama, pre 25 godina. Rođen je 28. oktobra 1978. godine i dao je svoj život za odbranu Srbije.
Miroslav Lončar bio je heroj s kojim se mnogi danas ne susreću, ali njegova priča svedoči o hrabrosti i odanosti svojoj veri i narodu. Njegova mučenička smrt i doslednost u veri doveli su do njegove kanonizacije kao Prepodobnog novomučenika Miroslava Imotskog. S njim je stradalo mnogo nevinih civila srpske pravoslavne veroispovesti, ali njegova hrabrost da stoji čvrsto u svojoj veri do samog kraja ostavila je neizbrisiv trag.
Darko Milošević, mladić iz Ljiga, dao je svoj život braneći svoju otadžbinu na Košarama. Sa samo dvadesetjednu godinu, hrabro se borio za Srbiju i položio svoj život na oltar domovine. Njegova žrtva i hrabrost su primer plemenitosti i odanosti.
Ovo su samo neki primeri heroja koji su svoje živote položili za svoje vere i svoje narode. Njihove priče su zaboravljene, ali u njihovim žrtvama leži istinska hrabrost i odanost. Njihova sećanja moraju biti sačuvana i prenesena na nove generacije kako bi se njihovo nasleđe očuvalo. Možda nećemo znati svaku pojedinost njihovih sudbina, ali njihova hrabrost i žrtva su večne.
Da bi se sačuvalo sećanje na ove heroje i njihove žrtve, važno je da priče poput Miroslava Lončara i Darka Miloševića budu prisutne u javnom prostoru. Njihova hrabrost i odanost treba da nas inspirišu i podsete na važnost poštovanja života i ljudskih prava. Njihove žrtve su simbol hrabrosti i odanosti svojim vrednostima, zbog čega ih treba ceniti i čuvati kao primer za buduće generacije.
