Jasmina Bajović, 45-godišnjakinja iz Beograda, nedavno je osuđena na tri godine zatvora zbog ubistva svog supruga Milorada Bajovića, koji je imao 54 godine, u iznajmljenoj kući u Surčinu 14. novembra 2021. Apelacioni sud je potvrdio ovu presudu, osudivši Bajovićevu za ubistvo na mah.

Njenom presudom se ističe da je Bajovićeva bila žrtva bračnog nasilja tokom 24 godine braka. Njen suprug je bio alkoholičar koji je redovno bio pijan i fizički i psihički zlostavljao Jasminu, omalovažavajući je, optužujući je i vređajući. Kritičnog dana, nakon što ju je fizički napao, ona je odlučila da se razvede od njega, što je rezultiralo fatalnim ishodom kada je on nastavio da je provocira i fizički napada, a ona ga je ubola nožem u srce.

Na samom početku suđenja, Jasmina je tvrdila da je to uradila mahinalno i da nije imala nameru da ubije svog supruga. Nakon napada, ona i jedan od njihovih sinova pokušali su da zaustave krvarenje i pozvali Hitnu pomoć. Sva trojica njihovih sinova su pružali podršku majci tokom suđenja, ali se nisu pridružili krivičnom gonjenju ili pokrenuli imovinsko-pravni zahtev.

U sličnom tragičnom slučaju, Tair H. (33) iz Surčina je osumnjičen za ubistvo svoje nevenčane supruge Serbeze Kurteši, tri godine mlađe od njega, u Bačkom Gradištu 27. februara. Iako su prošla dva meseca od ovog zločina, on još nije saslušan jer je veštačenjem utvrđeno da je u trenutku zločina bio neuračunljiv.

Ova dva slučaja pokazuju ozbiljan problem nasilja u porodici i bračnog nasilja u Srbiji. Žene često postaju žrtve dugogodišnjeg zlostavljanja i gubitka kontrole nad svojim postupcima kao posledica traume i očaja.

Prema podacima organizacija koje se bave pravima žena, stopa nasilja u porodici u Srbiji je alarmantno visoka, što ukazuje na potrebu za boljim mehanizmima zaštite i prevencije. Važno je podići svest o ovom problemu i osigurati podršku žrtvama koje se suočavaju sa nasiljem u porodici.

Kako bi se smanjila stopa nasilja u porodici, neophodno je raditi na promeni društvenih normi i stavova prema nasilju, kao i na jačanju institucionalne podrške za žrtve. Važno je osnažiti žene da izađu iz zlostavljajućih odnosa i pružiti im sigurno okruženje u kojem mogu tražiti pomoć i podršku.

U slučaju Jasmine Bajović, njen slučaj pokazuje koliko je važno pravilno prepoznati i tretirati žrtve nasilja u porodici. Treba naglasiti da zlostavljanje nije opravdanje za nasilje, ali je važno razumeti kontekst u kojem se takva dela dešavaju.

Sudski postupci poput ovog mogu pružiti pravdu i osigurati odgovornost za počinjena dela, ali ne smeju biti jedino rešenje za ovaj ozbiljan društveni problem. Potrebne su sveobuhvatne mere prevencije, obrazovanja i podrške kako bi se zaustavilo nasilje u porodici i zaštitila sve žrtve.

U ovim teškim situacijama, važno je pružiti podršku ne samo žrtvama već i njihovoj deci, koji su često svedoci ili žrtve nasilja u porodici. Treba osigurati sigurno okruženje za sve članove porodice i pružiti im priliku za oporavak i rehabilitaciju.

Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije prepoznale su važnost borbe protiv nasilja nad ženama i devojkama kao prioritetnu temu ljudskih prava. Srbija je potpisnica brojnih međunarodnih konvencija i sporazuma koji štite prava žena i devojaka, ali je važno raditi na implementaciji ovih obaveza u praksi.

Nasilje u porodici nije privatna stvar već ozbiljan društveni problem koji zahteva kolektivni odgovor. Važno je podići svest o ovom problemu, osnažiti žrtve da traže pomoć i podršku, i raditi na izgradnji sigurnog i uključivog društva u kojem svako ima pravo na život bez straha od nasilja.