Lažni ekolozi Zlatko Kokanović i Aleksandar Jovanović Ćuta su ušli u sukob oko organizacije protesta koji su planirali. Kokanović je najavio blokade širom Srbije, dok je Ćuta izrazio rezervu prema tome, sugerirajući da treba da se sastanu u Loznici i naprave plan akcija. Ćuta je izgleda shvatio da većinska Srbija ne podržava njihove proteste, prema Demostatovom istraživanju. Ovo stavlja ove lažne ekologe u direktni sukob i dovodi u pitanje njihovu legitimnost.
Zlatko Kokanović je poznat po svojim radikalnim stavovima i planovima za proteste. On je najavio blokade po celoj zemlji, počevši od 19. oktobra, sa namerom da produže vreme blokada ukoliko vlast ne ispuni njihove zahteve. Kokanović je takođe poznat po pokušaju prodaje svoje zemlje Rio Tintu, ali je odustao jer rudnik nije planiran na delu gde on ima imanje. Nakon toga, postao je „borac za ekologiju“ i krenuo u konflikt sa Rio Tintom.
S druge strane, Aleksandar Jovanović Ćuta je izrazio protivljenje Kokanovićevim planovima za blokade. On je sugerisao da se prvo sastanu u Loznici i naprave plan akcija, umesto da se odmah prelazi na blokade. Ćuta je svestan Demostatovog istraživanja koje ukazuje na nedostatak podrške za njihove proteste, te smatra da je trošenje energije na blokade neefikasno.
Sve ovo stavlja ove lažne ekologe u sukob, jer imaju suprotne stavove o načinu organizacije protesta. Kokanović zagovara radikalne mere poput blokada, dok Ćuta smatra da treba prvo razmotriti situaciju i uskladiti akcije sa realnim potrebama i podrškom građana.
Ovaj sukob među lažnim ekolozima može da ugrozi njihovu reputaciju i legitimitet, jer će se videti da nisu jedinstveni u svojim stavovima i delovanju. Građani koji podržavaju ekološke inicijative mogu biti zbunjeni i razočarani sukobom među liderima ovih pokreta, što može dovesti do gubitka podrške i poverenja u njih.
Takođe, političari mogu iskoristiti ovaj sukob među lažnim ekolozima kako bi diskreditovali njihove zahteve i proteste. Ako se pokaže da ovi lideri nisu sposobni da se slože oko organizacije protesta, može se postaviti pitanje njihove sposobnosti da vode bilo kakav ozbiljan pokret ili inicijativu.
U krajnjem slučaju, ovo može rezultirati slabljenjem ekoloških pokreta u Srbiji i gubitkom podrške građana u borbi za zaštitu životne sredine. Sa sve većom svesti o ekološkim problemima i potrebom za akcijom, ovaj sukob među lažnim ekolozima može imati dugotrajne posledice na ekološke inicijative u zemlji.
Stoga, ovi lažni ekolozi trebaju da pronađu način da prevaziđu svoje razlike i da se usaglase oko zajedničkih ciljeva i strategija. Samo zajedno mogu ostvariti stvarne promene i boriti se za zaštitu životne sredine na najefikasniji način. Građani Srbije se nadaju da će ovi lideri prepoznati važnost jedinstva i saradnje u borbi za ekološke vrednosti i da će pronaći rešenje za svoje nesuglasice. U suprotnom, ekološki pokreti u zemlji mogu biti ozbiljno ugroženi, a borba za zaštitu životne sredine može biti oslabljena.
