Udruženje za Obnovljive izvore energije (OIE) u Srbiji najavilo je da se 15. juna svake godine obeležava kao Svetski dan vetra kako bi se podigla svest o važnosti energije vetra za energetsku tranziciju i očuvanje životne sredine. Prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra, svetska kumulativna snaga vetroparkova prešla je jedan teravat, a očekuje se da 2023. bude najbolja godina do sada za industriju vetra.
Evropskoj uniji je potrebno 33 gigavata novih kapaciteta godišnje, dok Srbija svakim danom sve više povećava svoje kapacitete vetra, sa trenutnom ukupnom snagom vetroparkova većom od 500 megavata. Do sada je u Srbiji izgrađeno osam vetroparkova sa svim dozvolama, dok su dva u probnom radu. U fazi izgradnje su dva vetroparka, VE Pupin i VE Kostolac, sa ukupnom snagom od 95,5 MW, odnosno 66 MW.
Takođe se očekuje izgradnja još tri vetroparka koji su bili pobednici aukcija za obnovljive izvore energije: Vetrozelena, Čibuk 2 i Crni vrh, kao i održavanje novih aukcija za 300 MW iz energije vetra. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je povećanje kapaciteta vetroelektrana u Srbiji za 40% do kraja godine.
U prošloj godini oboreni su rekordi u oblasti energije vetra, sa izgrađenim novim vetroelektranama ukupne snage od 117 GW. Kina je postavila novi lični rekord sa 75 GW vetroelektrana, dok su sledeće zemlje po instaliranoj snazi Sjedinjene Američke Države, Brazil, Nemačka i Indija. U Evropi, Danska i Irska imaju najveći udeo energije vetra u svom energetskom miksu.
Nemačka je rekorder po izgrađenim kapacitetima, sledi Holandija i Švedska, ali je potrebno 33 GW novih kapaciteta svake godine kako bi EU postigla klimatske i energetske ciljeve postavljene za 2030. Menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović istakla je da Evropa dobija oko 19% električne energije iz vetra, dok Srbija dobija oko 10%.
Isailovićeva je istakla da se očekuje da novi megavati iz energije vetra dođu od pobednika aukcija, ali da se mora razmišljati o projektima koji ne mogu ili ne žele da učestvuju na aukcijama, kao i o sudbini projekata koji dobijaju uslove priključenja po novim pravilima. Ovi izazovi će biti tema konferencije OIE Srbija 2024 koja će se održati u septembru.
Ukupno, svet sve više prepoznaje značaj energije vetra za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na zeleniju i održiviju energetsku budućnost. Srbija igra svoju ulogu u tome povećavajući kapacitete vetra i doprinoseći globalnim naporima za očuvanje planete.
