U Kraljevu je uhapšena 52-godišnja G.O. zbog sumnje da je izvršila krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, ona se sumnjiči da je kao odgovorno lice u dva privredna društva iz Čačka, u periodu od februara 2010. do sredine jula prošle godine, neovlašteno prenosila novac sa računa tih firmi na svoje lične račune. Ukupno je prenela 42.061.409 dinara na svoje račune, iako taj novac nije bio njen iznos zarade. Takođe, sumnja se da je novac koji je prenela sa računa privrednih društava knjigovodstveno prikrila kako bi prikazala da je deo isplaćen radnicima kao zarade.
Ovaj slučaj zloupotrebe položaja od strane odgovornog lica nije jedinstven u Srbiji. Prema podacima iz 2020. godine, bilo je ukupno 858 krivičnih dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, što je porast u odnosu na prethodne godine. Različiti faktori mogu uticati na ovakvu pojavu, uključujući nedostatak kontrole, neadekvatne zakonske regulative i nedostatak etičkog kodeksa u poslovanju.
Zloupotreba položaja odgovornog lica može imati ozbiljne posledice po poslovanje kompanija i poverenje javnosti. Osim što nanosi štetu finansijskim resursima kompanije, ova vrsta kriminala može imati dugoročne posledice po reputaciju i poslovne odnose. Zbog toga je važno da se pravosudne institucije aktivno suprotstave ovakvim aktivnostima i da se oštro kažnjavaju počinioci.
Upravo u ovom slučaju uhapšena osoba se sumnjiči za zloupotrebu položaja odgovornog lica u cilju ličnog bogaćenja. Isplata novca sa računa kompanije na lične račune, prikrivanje transakcija u knjigovodstvu i falsifikovanje podataka samo su neki od koraka koje je osumnjičena osoba preduzela kako bi ostvarila finansijsku korist. Takvo ponašanje nije samo kršenje zakona, već je i moralno nedopustivo i štetno za društvo u celini.
Zloupotreba položaja odgovornog lica može imati ozbiljne pravne posledice za počinioca. Prema zakonu, za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Pored toga, počiniocu se mogu izreći i finansijske kazne, oduzimanje imovinske koristi i zabrana obavljanja određenih poslova u budućnosti. S obzirom na ozbiljnost ovog dela, sudovi su obavezni da počiniocima izreknu adekvatne kazne kako bi se poslala poruka da se ovakve aktivnosti ne tolerišu u društvu.
Osim pravnih posledica, zloupotreba položaja odgovornog lica može imati i šire ekonomske i društvene posledice. Poverenje investitora, klijenata i zaposlenih može biti narušeno kada se otkrije da su neovlašteni transferi novca izvršeni od strane rukovodstva kompanije. Ovo može dovesti do gubitka poslova, padanja vrednosti deonica na berzi i smanjenja ekonomske aktivnosti u regionu. Ukratko, zloupotreba položaja odgovornog lica može imati dugoročne i ozbiljne posledice po poslovanje i ekonomiju u celini.
Prevencija zloupotrebe položaja odgovornog lica zavisi od više faktora. Prvo, neophodno je uspostaviti efikasne mehanizme internih kontrola u kompanijama kako bi se sprečile neovlaštene transakcije. To podrazumeva uspostavljanje sistema odobrenja i praćenje finansijskih tokova, kao i uspostavljanje etičkih kodeksa i obuka za zaposlene. Drugo, pravosudne institucije treba aktivno da istražuju sumnje za zloupotrebu položaja odgovornog lica i da preduzimaju adekvatne mere protiv počinilaca. Konačno, javnost i mediji imaju važnu ulogu u otkrivanju ovakvih aktivnosti i podizanju svesti o posledicama zloupotrebe položaja odgovornog lica.
U Srbiji postoji Zakon o privrednim društvima koji reguliše obaveze rukovodstva prema kompaniji i njenim akcionarima. Ovaj zakon propisuje da rukovodstvo mora delovati u interesu kompanije i akcionara, a da bilo kakva zloupotreba položaja odgovornog lica može biti predmet krivičnog gonjenja. Pored toga, Komisija za hartije od vrednosti i Agencija za borbu protiv korupcije imaju nadležnost da nadgledaju poslovanje kompanija i da reaguju u slučaju sumnje za zloupotrebu.
Ukupno gledano, zloupotreba položaja odgovornog lica predstavlja ozbiljan problem u poslovnom okruženju, koji zahteva efikasne mere prevencije i kažnjavanja. Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležne institucije su u obavezi da istraže ovakve slučajeve i da preduzmu adekvatne mere protiv počinilaca. Samoinicijativni nadzor i interni mehanizmi kontrole su takođe važni kako bi se sprečile zloupotrebe i očuvalo poverenje u poslovni sektor.
