Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, potvrdio je da su policijski službenici Policijske stanice (PS) Negotin, na osnovu ovlašćenja Višeg tužilaštva (VJT), uhapsili J.Đ. (52) iz Negotina. Ova osoba se sumnjiči za teško telesno povređivanje svog emotivnog partnera D.A. (59) nakon intimnih odnosa, što je rezultiralo smrtnim ishodom povređenog.
Prema izjavama ministra Dačića, incident se dogodio 28. decembra 2024. godine, oko 23.00 časa, kada je J.Đ. nakon intimnog odnosa sipala hemijsku supstancu u stomak i genitalije svog partnera. Ova radnja je izazvala teške telesne povrede, koje su kasnije klasifikovane kao opekotine drugog i trećeg stepena na više delova tela.
D.A. je primljen u Klinički centar u Nišu gde su lekari konstatovali ozbiljnost povreda, navodeći da su one opasne po život. U skladu sa tim, povređeni je bio u kritičnom stanju zbog teškog narušavanja zdravlja uzrokovanog povredama. Nažalost, D.A. je preminuo 25. januara 2025. godine usled komplikacija izazvanih tim povredama.
Nakon hapšenja, J.Đ. je zadržana do 48 časova, a o daljem postupanju će odlučiti tužilaštvo. Ova tragedija je izazvala veliku pažnju javnosti, s obzirom na brutalnost dela i njegovu prirodu u okviru intimnog odnosa. U društvu se često raspravlja o nasilju u porodici i međusobnim odnosima, a ovakvi slučajevi dodatno naglašavaju potrebu za prevencijom i zaštitom potencijalnih žrtava.
Slučaj takođe osvetljava važnost zakonske regulative koja se odnosi na porodično nasilje i zaštitu žrtava. U poslednjih nekoliko godina, zakonodavstvo u Srbiji se postepeno menja kako bi se osigurala veća zaštita žrtava nasilja, ali realnost pokazuje da su mnogi slučajevi i dalje prisutni, a žrtve često nemaju dovoljno podrške ili resursa za izlazak iz nasilnih situacija.
Osim pravnih aspekata, ovakvi incidenti otvaraju i pitanja o mentalnom zdravlju, kako počinilaca, tako i žrtava. Stres, emocionalne traume i nesigurnost mogu doprineti razvoju nasilnog ponašanja, a nedostatak podrške i adekvatne intervencije može dovesti do teških posledica. Zato je važno da društvo, institucije i pojedinci prepoznaju signale i reaguju pravovremeno.
Uloga policije i pravosudnog sistema je ključna u ovakvim situacijama, jer je njihova odgovornost da reaguju na prijave nasilja i pruže zaštitu žrtvama. Takođe, edukacija i obuka policijskih službenika o pitanjima nasilja u porodici i osetljivosti prema žrtvama mogu doprineti boljoj reakciji i razumevanju situacija koje su često kompleksne i emotivno nabijene.
Osim toga, važno je da se u društvu podiže svest o problemu nasilja u porodici i njegovim posledicama. Razgovor na ovu temu, kao i edukacija o zdravim međuljudskim odnosima, mogu pomoći u smanjenju broja ovakvih incidenata. Organizacije koje se bave zaštitom žrtava i prevencijom nasilja igraju ključnu ulogu u pružanju podrške i resursa onima koji se suočavaju sa nasiljem.
U zaključku, tragični događaji poput ovog ukazuju na hitnu potrebu za kolektivnim delovanjem u cilju prevencije nasilja, zaštite žrtava i podrške osobama koje su pretrpele traume u odnosima. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve.
