Svet je trenutno zarobljen u dugovima od 315 biliona dolara prema Institutu za međunarodne finansije (IIF). Talas rasta globalnog duga je najveći, najbrži i najširi od Drugog svetskog rata, a to se poklopilo sa pandemijom kovida 19. Ovo povećanje označava drugi uzastopni kvartalni rast, s posebnim naglaskom na tržištima u razvoju, gde je dug porastao na neviđenih 105 biliona dolara.

IIF je finansijska institucija sa sedištem u Vašingtonu koja je iznela ovaj podatak u svom kvartalnom izveštaju. Oni također napominju da je dug porastao u većini regiona sveta, uključujući i zemlje u razvoju, gde je došlo do najvećeg rasta.

Ovo globalno povećanje duga postavlja pitanje održivosti finansijske stabilnosti, posebno u svetlu pandemije kovida 19. Pandemija je uzrokovala stvarne ekonomske probleme širom sveta, a mnoge zemlje su se suočile sa padom ekonomije i povećanim troškovima zdravstvene zaštite.

Povećanje duga također podstiče zabrinutost u vezi sa inflacijom i mogućim ekonomskim posledicama ovog rasta. Iako su centralne banke širom sveta koristile različite mere za pomoć ekonomiji tokom pandemije, postavlja se pitanje koliko će ta pomoć biti održiva u dugoročnom periodu.

Sa ovakvim nivoom globalnog duga, postavlja se pitanje dugoročne finansijske stabilnosti i mogućnosti za dalji ekonomski razvoj. Smanjenje globalnog duga je ključno za održavanje stabilnosti finansijskog sistema i podršku ekonomskom rastu.

Prema IIF-u, dug u razvijenim zemljama porastao je na 225 biliona dolara, dok je u zemljama u razvoju dostigao 90 biliona dolara. Ove brojke pokazuju da su zemlje u razvoju posebno pogođene rastom duga, što može imati dugoročne posledice po njihovu ekonomsku stabilnost.

Smanjenje globalnog duga zahteva koordinisane napore kako bi se osigurala finansijska stabilnost i podržao održivi ekonomski razvoj. Centaršnje banke i finansijske institucije širom sveta moraju raditi zajedno kako bi pronašle rešenja za problem globalnog duga i sprečile buduće finansijske krize.

Dug je važan pokazatelj ekonomske stabilnosti i razvoja, ali prevelik dug može biti opasan za finansijski sistem. Smanjenje globalnog duga zahteva dugoročno planiranje i primenu efikasnih mera kako bi se osigurala održiva ekonomska dobrobit svih zemalja.

Pitanje globalnog duga postaje sve važnije u svetlu ekonomskih posledica pandemije kovida 19. Vlade širom sveta moraju preduzeti korake kako bi smanjile dug i osigurale finansijsku stabilnost svojih zemalja.

IIF je naglasio važnost praćenja globalnog duga i preduzimanja koraka kako bi se osigurala održiva finansijska stabilnost. Bez adekvatnih mera, moguće su dugoročne posledice po ekonomiju i socijalnu stabilnost širom sveta.

Ovaj izveštaj Instituta za međunarodne finansije daje uvid u trenutnu situaciju globalnog duga i postavlja pitanja održivosti finansijske stabilnosti u budućnosti. Važno je da vlade, centralne banke i finansijske institucije preduzmu konkretne akcije kako bi smanjile globalni dug i osigurale dugoročnu ekonomsku dobrobit svih zemalja.