UKUPNA spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 65,49 milijardi evra prošle godine, što je zabeležilo pad od 1,7 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima koje je danas objavio Republički zavod za statistiku. Međutim, kada se izrazi u dolarima, razmena je iznosila 70,77 milijardi, što je povećanje od 0,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvoz robe je iznosio 28,63 milijarde evra, što je rast od 3,7 odsto u poređenju sa 2022. godinom, dok je uvoz vredeo 36,86 milijardi evra, što predstavlja pad od 5,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz izražen u dolarima bio je 30,93 milijardi i povećan je za 6,5 odsto, dok je uvoz iznosio 39,83 milijardi, što je smanjenje od 3,2 odsto.
Deficit u trgovini iznosio je 8,22 milijarde evra, što predstavlja smanjenje od 27,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Izraženo u dolarima, deficit je bio 8,90 milijardi, što je smanjenje od 26,4 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,7 odsto, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosila 70,6 odsto.
Najveći deo spoljnotrgovinske razmene Srbije ostvaren je sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 59,7 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije. Drugi po važnosti partneri su zemlje CEFTA, sa kojima je Srbija ostvarila suficit u razmeni od 2,94 milijarde dolara. Posebno se ističe izvoz električne energije, žitarica, pića, nafte, naftnih derivata i drumskih vozila.
Izvoz Srbije prema zemljama CEFTA iznosio je 4,77 milijardi dolara, dok je uvoz bio 1,83 milijarde dolara, što je rezultiralo pokrivenošću uvoza izvozom od 260,3 odsto. Kada se izrazi u evrima, izvoz je bio vredan 4,41 milijardi, dok je uvoz iznosio 1,69 milijardi evra.
Ovi podaci pokazuju da spoljnotrgovinska razmena Srbije i dalje ima značajan uticaj na privredu zemlje, te da je izvoznu orijentacija prema zemljama sa kojima postoje sporazumi o slobodnoj trgovini od izuzetnog značaja. Suficit sa zemljama CEFTA dodatno ukazuje na potencijalne tržišne mogućnosti i konkurentnost srpskih proizvoda na regionalnom nivou.
Uprkos padu u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, podaci pokazuju da je Srbija uspela da održi izvoznu aktivnost i da poveća izvoz u nekim sektorima. Nadamo se da će ovi rezultati biti podsticaj za dalji razvoj spoljne trgovine i unapređenje ekonomske saradnje sa partnerima kako u Evropi, tako i na regionalnom nivou.
