Poznati pisac Gradimir Stojković, autor čuvenog romana „Hajduci u Beogradu“, preminuo je u 78. godini života, prenosi časopis Zmaj. Ovaj veliki književnik ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, posebno u stvaralaštvu namenjenom deci i mladima. Njegov doprinos dečjoj literaturi je bio ogroman i odraz njegovog posvećenog rada.
Grada, kako su ga od milošte zvali prijatelji, ostaće upamćen ne samo po svom radu već i po svom neizmernom doprinosu dečjoj literaturi. U svom poslednjem intervjuu za časopis Zmaj, datom 2. januara 2025. godine, prisetio se trenutaka koji su obeležili njegovu bogatu karijeru. Njegove reči osvetljavaju put koji je prošao kroz svet književnosti i kako su ga rani uspesi oblikovali kao autora.
Govorio je o tome kako je slučajno započeo saradnju sa časopisom Zmaj, nakon što je 1991. godine osvojio nagradu „Neven“. Sećao se svoje prve pesme objavljene u ovom časopisu dok je još bio učenik četvrtog razreda. Njegova učiteljica Rozalija Popadić poslala je pesmu o rodi i žabi u redakciju, ne sluteći da će time pokrenuti karijeru jednog od najznačajnijih dečjih pisaca. Ova priča pokazuje kako se talenat može otkriti u najranijem uzrastu i kako podrška učitelja može oblikovati buduće stvaraoce.
Tokom godina, Gradimir je stekao mnoge prijatelje u književnim krugovima, a sa posebnom toplinom govorio je o pesnikinji Desanki Maksimović. Prisjetio se kako su ga čak osam puta upoznavali s njom, dok ga deveti put nije prepoznala kao autora knjige koja je postala omiljena među decom. Ovaj trenutak naglašava značaj međugeneracijskog povezivanja i uticaj koji poznati autori mogu imati na mlade talente.
Stojković je bio poznat po svom stavu da deca zaslužuju najbolje. S velikom posvećenošću stvarao je knjige koje su bile inspirativne, zabavne i poučne. Njegova poruka deci bila je jasna: „Pišite dobro. Deci treba zaista najbolje – to nije puka fraza.“ Ove reči govore o njegovoj posvećenosti kvalitetu u književnosti i razumevanju važnosti dobre literature za razvoj dece. Njegov rad je bio usmeren na to da deca dobiju ne samo zabavu već i vredne lekcije kroz priče koje je stvarao.
Inspiraciju za svoja dela nalazio je u svakodnevnim situacijama i ljudima koje je sretao, što je njegovim knjigama davalo autentičnost i bliskost. Njegova sposobnost da prepozna lepotu u svakodnevnom životu i prenese je na papir čini ga jedinstvenim autorom. Njegove priče nisu bile samo fantazije, već su odražavale stvarnost u kojoj deca žive, što ih čini još privlačnijim i relevantnijim.
Gradimir Stojković je bio i ostao simbol kvalitetne dečje književnosti. Njegova dela će nastaviti da žive, donoseći radost i mudrost budućim generacijama. On nije bio samo pisac; bio je mentor i uzor mnogim mladim piscima koji su se trudili da stvore svetleće priče za decu. Njegovo nasleđe će se prenositi sa generacije na generaciju, podstičući mlade umove da stvaraju i istražuju svet književnosti.
U svetu gde se često zaboravlja važnost dečje literature, Stojković je uspevao da je istakne i da inspiriše i decu i odrasle. Njegova sposobnost da spoji umetnost i edukaciju u svojim delima je ono što ga čini nezaboravnim. Njegova ljubav prema deci i književnosti biće večna, a njegov rad će nastaviti da inspiriše i oblikuje buduće autore.
Gradimir Stojković nije bio samo pisac; bio je deo duše srpske književnosti. Njegova dela će zauvek ostati u srcima onih koji su ih čitali i voljeli. Njegova životna priča i doprinos književnosti služe kao podstrek svima koji veruju u moć reči i priče. Uvek ćemo se sećati njegovog entuzijazma i ljubavi prema deci, kao i značaja koji je pridavao kvalitetnoj literaturi.
