Radojica Bošković, crnogorski književnik i značajan kulturni stvaralac, preminuo je 20. marta 2023. godine. Njegova sahrana obavljena je u krugu porodice u rodnom Paviom Polju, što je tužna vest koja se brzo proširila kroz crnogorsku javnost. Rođen 1947. godine, Bošković je ostavio dubok trag u crnogorskoj kulturi i književnosti, a njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za sve one koji su pratili njegov rad i doprinos kulturnoj sceni.
Obrazovanje Radojice Boškovića započelo je u Bijelom Polju, gde je završio gimnaziju. Nakon toga, nastavio je svoje akademsko usavršavanje na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njegova karijera bila je posvećena obrazovanju, a radio je kao profesor u bjelopoljskoj gimnaziji „Miloje Dobrašinović“. Tokom tog perioda, prenosio je svoje znanje i ljubav prema književnosti na generacije mladih ljudi, oblikujući tako buduće umetnike i čitatelje. Nakon penzionisanja, Bošković je bio glavni i odgovorni urednik podgoričke Književne revije, gde je nastavio da doprinosi književnoj sceni Crne Gore.
Bošković je tokom svoje karijere dobio brojne nagrade i priznanja za svoj rad. Među najistaknutijim nagradama su Trinaestojulska nagrada i nagrada „Risto Ratković“. Takođe, odlikovan je Ordenom sa zlatnim vijencom, Nagradom „3. januar“ i Poveljom grada Kraljeva. Ova priznanja svedoče o njegovom izuzetnom doprinosu kulturi i umetnosti, a njegov status istaknutog kulturnog stvaraoca predstavlja visoko priznanje za umetnike čija dela imaju poseban značaj za kulturu Crne Gore.
U svom književnom stvaralaštvu, Radojica Bošković objavio je više knjiga pesama, a neka od njegovih najpoznatijih dela uključuju „Gluva kuća“ (1970), „Tajno govorenje“ (1975), „Početak zaborava“ (1978) i „Ovdje je sve u redu“ (1986). Njegova poezija obuhvatala je širok spektar tema i stilova, a osim poezije, Bošković je napisao i tri knjige za decu i tri dramska teksta. Njegova drama „Vražje verige“ izvedena je 1972. godine u Crnogorskom narodnom pozorištu, čime je dodatno naglašena njegova raznolikost i kreativnost u književnosti.
Pored svojih vlastitih dela, Radojica Bošković takođe je priredio dve antologije: „Savremena crnogorska poezija“ (1975) i „Savremena crnogorska proza“ (1995). Takođe je napisao knjigu eseja pod nazivom „Od teme do teme“, koja sadrži njegove refleksije o književnosti i kulturi. Njegov doprinos književnoj sceni nije se ogledao samo u autorstvu, već i u oblikovanju i popularizaciji crnogorske književnosti kroz antologije i urednički rad.
Radojica Bošković će ostati upamćen kao ključna figura u crnogorskoj književnosti, čija su dela ostavila neizbrisiv trag na kulturnoj sceni. Njegova poezija i proza će se i dalje čitati i analizirati, a njegovo nasleđe će inspirisati buduće generacije pisaca i čitatelja. Boškovićeva sposobnost da zabeleži ljudske emocije i iskustva kroz reči učinila ga je jednim od najvažnijih glasova u crnogorskoj književnosti.
U svetlu njegovog odlaska, mnogi će se setiti njegovih reči, njegovih dela i uticaja koji je imao na kulturu Crne Gore. Njegova predanost književnosti i obrazovanju ostavlja trajni pečat, a sećanje na Radojicu Boškovića će živeti kroz radove koje je ostavio iza sebe.
