Kancelarija UNDP u Beogradu nedavno je vratila novac koji je neovlašćeno prisvojen tokom projekta obnove i dogradnje Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu. Ova informacija potvrđena je iz Ministarstva prosvete, koje je bio finansijer projekta. Ministarstvo je zatražilo povraćaj novca, nakon čega je sredstva uplaćena na račun budžeta Republike Srbije.
Ministarka prosvete, Slavica Đukić Dejanović, preuzela je odgovornost za rešavanje ovog problema, koji je nasledila. Ona je organizovala niz sastanaka sa predstavnicima UNDP-a i projektanta kako bi se našlo rešenje. U odgovoru ministarstva se navodi da je u skladu sa zakonima doneto jedino moguće rešenje, a to je povraćaj novca.
Ministarstvo prosvete naglašava da je njihova intencija bila da se problem reši što pre i da niko iz ministarstva ne opstruiše postupak, već naprotiv, da se što brže pronađe rešenje. Ovaj projekat izgradnje Fakulteta likovnih umetnosti iniciralo je samo ministarstvo, a angažovanje UNDP-a im je omogućilo da izaberu projektanta.
Ovaj slučaj je deo veće afere u kojoj su pojedinci iz kancelarije UNDP-a u Beogradu prisvojili 140.000 dolara iz tuđih sredstava. Umesto da odmah vrate novac i obeštete arhitektonski studio „Bureau cube partners DOO“, oni su se dugo pravili ludi. S obzirom na to da je novac konačno vraćen, projekat može da se nastavi, a arhitektonski studio je dobio građevinsku dozvolu.
S obzirom na ozbiljnost situacije, Srpski telegraf je o ovoj aferi izveštavao više puta. U okviru šire istrage protiv korupcije, istražuje se i poslovanje kancelarije UNDP u Beogradu. Protiv troje zaposlenih iz UNDP-a podnete su krivične prijave, ali je tužilaštvo isprva odbacilo te prijave uz netačnu tvrdnju da oni poseduju diplomatski imunitet.
Međutim, nakon prigovora oštećenog arhitektonskog studija, Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu usvojilo je prigovor i naložilo nižem tužilaštvu da nastavi postupak. Daljim proverama utvrđeno je da pomenuta trojica nisu registrovani u zvaničnoj knjizi ljudi s diplomatskim imunitetom u Srbiji, niti bi to po propisima bilo moguće, jer su domaći državljani.
Ova situacija otvara brojna pitanja o transparentnosti i odgovornosti u radu međunarodnih organizacija kao što je UNDP. Mnogi građani postavljaju pitanje kako je moguće da do ovakvih nepravilnosti dođe i koja je odgovornost pojedinaca u sistemu koji bi trebao da deluje u interesu javnosti.
Povraćaj novca je svakako pozitivan korak, ali je potrebno dalje delovanje kako bi se osigurala pravda i odgovornost za sve uključene. Ovaj slučaj takođe podseća na značaj uloge ministarstava u nadgledanju i upravljanju projektima koji se finansiraju iz javnih sredstava.
U svetlu ovih događaja, važno je da se postave jasne procedure i mehanizmi za nadzor kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. Takođe, potrebna je jača saradnja između državnih institucija i međunarodnih organizacija kako bi se osiguralo da se sredstva pravilno koriste i da se svi odgovorni dovedu pred lice pravde.
U zaključku, povraćaj novca od strane UNDP-a je samo jedan korak ka rešavanju problema, ali je potrebno mnogo više da bi se osiguralo da ovakve situacije ne postanu norma. Očekuje se da će dalja istraga doneti dodatne informacije i potencijalno sankcionisati odgovorne, što bi moglo poslužiti kao upozorenje drugima o ozbiljnosti ovakvih dela.
