Narodna skupština Republike Srpske je usvojila Nacrt ustava Republike Srpske i Zakon o zaštiti ustavnog uređenja. Ova odluka je doneta na sednici, a za Nacrt ustava glasalo je 50 poslanika, dok je osam bilo protiv. Predsednik Narodne skupštine Srpske, Nenad Stevandić, predložio je zaključak o prihvatanju zahteva za arbitražno rešavanje spora, što je takođe usvojeno. Nacrt ustava će biti stavljen u javnu raspravu koja će trajati 30 dana.
U Nacrtu novog ustava stoji da Republika Srpska ima pravo na samoopredeljenje i može se udruživati u složene državne zajednice s drugim državama. Predviđeno je uvođenje Vojske Republike Srpske, ukidanje Veća naroda i potpredsednika. Takođe, Banjaluka će ostati glavni grad Republike Srpske, dok će Istočno Sarajevo, sa sedištem u Palama, dobiti status prestonice.
U Nacrtu se definiše da Ustavni sud Republike Srpske odlučuje o primeni zakona i akata organa Bosne i Hercegovine na teritoriji Srpske. Osnovne odredbe Nacrta navode da je Republika Srpska suveren, jedinstven i nedeljiv ustavopravni subjekt, potvrđen voljom naroda i Opštim okvirnim sporazumom za mir, kao i Ustavom BiH. Takođe se naglašava da je Republika Srpska država srpskog naroda, ali i svih drugih naroda i građana koji u njoj žive.
Jedna od ključnih odredbi Nacrta je da Narodna skupština i Vlada Republike Srpske mogu obustaviti primenu bilo kojeg akta ili mere organa BiH koji nemaju osnovu u Ustavu BiH. Zakoni koji nisu u isključivoj nadležnosti BiH ili koji nisu proizašli iz sporazuma entiteta ne proizvode pravno dejstvo u Srpskoj. Takođe, zakoni koje donosi Parlamentarna skupština BiH biće primenjivani na teritoriji Srpske samo nakon što ih potvrdi Narodna skupština Republike Srpske.
U vezi sa teritorijom Republike Srpske, Nacrt navodi da je ona jedinstvena, nedeljiva i neotuđiva, uz poštovanje Sporazuma o graničnoj liniji između entiteta. Teritorija distrikta Brčko se smatra zajedničkom svojinom Republike Srpske i Federacije BiH, a taj status se ne može menjati bez saglasnosti oba entiteta.
Zakon o zaštiti ustavnog uređenja Republike Srpske, koji je predložio predsednik Srpske, ima za cilj efikasnu zaštitu ustavnog uređenja. U okviru ovog zakona predviđa se osnivanje specijalnog tužilaštva i specijalnog suda Republike Srpske. Takođe, usvojen je amandman kluba poslanika SNSD-a koji osniva Službu za zaštitu ustavnog uređenja Republike Srpske sa sedištem u Banjaluci.
Služba za zaštitu ustavnog uređenja biće nadležna za prikupljanje podataka i sprečavanje delatnosti koje mogu podrivati ustavno uređenje i bezbednost Republike Srpske. Njene aktivnosti uključuju istraživanje, prikupljanje i analizu podataka od značaja za bezbednost, kao i informisanje nadležnih organa o tim podacima.
Ove promene u ustavnom okviru Republike Srpske dolaze u vreme kada su odnosi unutar Bosne i Hercegovine, kao i između entiteta, veoma složeni. U kontekstu političkih tenzija i nesuglasica, usvajanje ovih zakona može dodatno produbiti razlike između entiteta i centralne vlasti u Sarajevu.
S obzirom na to da je Nacrt ustava stavljen na javnu raspravu, očekuje se da će tokom ovog perioda biti mnogo diskusija o njegovim odredbama i potencijalnim posledicama. Kritičari mogu ukazati na rizike koje ovakvi zakoni nose, dok će podržavaoci verovatno istaknuti potrebu za jačanjem autonomije Republike Srpske.
U svakom slučaju, usvajanje Nacrta ustava i Zakona o zaštiti ustavnog uređenja predstavlja značajan korak u pravcu redefinisanja odnosa unutar Bosne i Hercegovine i može imati dalekosežne posledice po stabilnost i budućnost ovog područja.
