Član Izvršnog odbora Svetskog udruženja za međunarodno pravo, Milenko Kreća, komentarisao je uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), ističući da se radi o kaznenoj meri koja ima ekstrateritorijalno dejstvo. U razgovoru za današnju „Politiku“, Kreća je naglasio da ovakve mere nisu samo pravno pitanje, već se koriste kao alat za promenu politika u zemljama koje nisu pod direktnim uticajem SAD.
Prema njegovim rečima, mere sankcija koje se primenjuju na NIS predstavljaju deo šireg trenda u kojem ekonomija postaje sredstvo pritiska na države koje se ne pokoravaju interesima američke administracije. „Ova vrsta mera ima svoj osnov u nacionalnom pravu, ali proizvodi ekstrateritorialna dejstva sa ciljem promene politike“, rekao je Kreća.
On je napomenuo da su ovakve sankcije najčešće ekonomskog karaktera i da ih najviše primenjuju Sjedinjene Američke Države kao izraz svoje neoimperijalne politike. Međutim, Kreća je takođe ukazao na to da Evropska unija često koristi slične metode, ali isključivo prema državama, entitetima i pojedincima koji nisu deo EU.
Ove izjave dolaze u trenutku kada su sankcije protiv NIS izazvale brojne reakcije u Srbiji i širom Balkana. Mnogi analitičari smatraju da bi sankcije mogle imati dugoročne posledice na energetsku stabilnost Srbije, koja se oslanja na NIS kao ključnog igrača u sektoru nafte i gasa. Sankcije su takođe izazvale zabrinutost zbog mogućih ekonomskih posledica za građane Srbije, s obzirom na to da bi povećanje cena energenata moglo uticati na životni standard.
Kreća je istakao da sankcije često imaju neželjene efekte, koji se mogu ogledati u smanjenju investicija i poslovnih aktivnosti u zemlji koja je pogođena. On je ukazao na to da sankcije ne utiču samo na vlade, već i na obične građane, koji često snose teret ovakvih mera. U tom smislu, on je upozorio da bi trebalo preispitati efikasnost ovih sankcija i razmotriti alternativne načine rešavanja sukoba između država.
S obzirom na trenutnu situaciju, Kreća je naglasio potrebu za međunarodnim pravom koje će biti pravedno i koje će poštovati suverenitet svih država. On je pozvao na dijalog i saradnju među državama, umesto na primenu pritisaka i kaznenih mera koje često dovode do destabilizacije regiona.
U međuvremenu, reakcije iz Srbije su bile različite. Dok su neki političari i analitičari podržali stavove Kreće, drugi su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica po ekonomiju i energetsku sigurnost zemlje. U tom kontekstu, važno je napomenuti da su sankcije protiv NIS deo šireg okvira američke spoljne politike, koja se često kritikuje zbog svoje jednostrane prirode.
Kreća je naglasio da je važno da Srbija razvija sopstvene strategije i politike koje će omogućiti zemlji da se suoči sa ovim izazovima. On je predložio da se fokusira na diversifikaciju izvora energije i jačanje saradnje sa drugim državama, uključujući one iz regiona Balkana, kako bi se smanjila zavisnost od jedne zemlje ili kompanije.
Dok se situacija oko sankcija razvija, jasno je da je pitanje energetike i ekonomskih pritisaka na Balkanu kompleksno i višeslojno. U tom smislu, važno je pratiti dalji razvoj događaja i kako će se Srbija pozicionirati u ovom globalnom kontekstu.
Kreća je završio razgovor podsećajući na značaj međunarodne pravne regulative koja bi trebala da štiti suverenitet svih država i omogućava im da se razvijaju bez straha od spoljnog pritiska. Samo kroz dijalog i razumevanje mogu se prevazići tenzije i postići stabilnost u regionu.
