Proizvodnja krompira u Srbiji suočava se s ozbiljnim problemima, a ova godina biće rekordna po uvozu, posebno iz Rusije i Belorusije. Stručnjaci ističu da su sušne godine negativno uticale na domaći rod, što je rezultiralo smanjenjem proizvodnje i nemogućnošću da se zadovolji potražnja na tržištu. Ratko Vukićević, predstavnik proizvođača krompira, naglašava da je proizvodnja merkantilnog krompira pala na niske grane, sa prognozama za budućnost koje izgledaju još lošije.
Jedan od ključnih problema je nedostatak semena, jer su glavni izvori semenskog krompira, poput Holandije, Francuske i Belgije, takođe pogođeni problemima u proizvodnji. „Ako se sistemski ne reši problem proizvodnje kod nas, svake godine ćemo uvoziti velike količine krompira“, upozorava Vukićević. Prema njegovim rečima, od septembra do danas u Srbiju je uvezeno 32.288 tona krompira, a očekuje se da će do kraja sezone taj broj prebaciti 40.000 tona. Prošla godina, 2022, imala je neslavni rekord s uvozom od 33.000 tona.
Procene stručnjaka govore da će Srbija ove godine potrošiti oko 10 miliona evra na uvezeni krompir. Najveća količina dolazi iz Rusije i Belorusije, gde je prošlogodišnji rod bio rekordan, što im omogućava da izvoze velike viškove i izbegnu gubitke. Trenutno, cena koju domaći uvoznici plaćaju za kilogram krompira kreće se od 10 do 15 centi, dok se na veliko u Srbiji prodaje po ceni od 50 do 80 dinara, a u maloprodaji cena može da premaši 100 dinara.
Vlasnici transportnih firmi takođe se suočavaju s izazovima. „Nemamo dovoljno kamiona koji bi mogli da prevezu krompir iz Belorusije, koji je veoma tražen. Svaki kamion koji ode tamo vraća se natovaren krompirom. Još nijedan se nije vratio prazan“, ističe jedan od vlasnika transportne kompanije.
Ova situacija ukazuje na potrebu za hitnom reformom u sektoru poljoprivrede, kako bi se povećala domaća proizvodnja i smanjila zavisnost od uvoza. Mnogi poljoprivrednici strahuju da će, ukoliko se trenutni trendovi nastave, domaći tržišni igrači biti sve više marginalizovani, a potrošači suočeni s višim cenama i manjim izborom.
S obzirom na sve veće probleme u domaćoj poljoprivredi, potrebna su hitna rešenja koja će omogućiti poljoprivrednicima da se prilagode i povrate konkurentnost. Stručnjaci predlažu različite mere, uključujući subvencije za domaće proizvođače, poboljšanje kvaliteta semena, kao i investicije u modernizaciju poljoprivredne proizvodnje.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se svi akteri u sektoru poljoprivrede, uključujući vladu, proizvođače i trgovce, udruže kako bi pronašli održive načine za unapređenje proizvodnje krompira i drugih osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Samo tako Srbija može da osigura stabilnost svog tržišta i smanji zavisnost od uvoza.
U zaključku, trenutni izazovi u proizvodnji krompira predstavljaju ozbiljan problem za Srbiju, ali istovremeno nude i priliku za reforme koje bi mogle poboljšati domaću poljoprivredu. Ukoliko se preduzmu odgovarajući koraci, Srbija može postati manje zavisna od stranih uvoza i stvoriti održiviji i otporniji sektor poljoprivrede.
