Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine u Prokuplju. Ovo svečano obeležavanje održano je na Trgu Topličkih junaka i okupilo je brojne zvaničnike, ministre, lokalne predstavnike i građane. Centralna manifestacija je završena izvođenjem kompozicije Vostani Serbije, a predsednik Vučić je istakao da je prva NATO bomba pala upravo u Prokuplje i ubila srpskog vojnika Bobana Nedeljkovića.
Predsednik je naglasio da se ne sme zaboraviti ubijena deca i junaci, te je posebno istakao tragediju male Bojane Tošović, koja je poginula u napadu NATO-a dok je bila u očevim rukama. Vučić je naglasio otpor Srbije prema pokušajima da je komadaju, ističući da Srbija neće odustati od svoje slobode i teritorije. On je naglasio da Srbija neće pristupiti NATO-u i da će čuvati vojnu neutralnost zemlje.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik takođe je prisustvovao obeležavanju i poručio da je sloboda najvažnija, te se osvrnuo na tragediju ubijene dece tokom agresije NATO-a. Nakon njegovog obraćanja, sestra najmlađe žrtve NATO agresije, Anđelka Tošović, je govorila o gubitku oca i sestre tokom bombardovanja. Ona je istakla da rane na duši ne zarastaju ni nakon 25 godina, ali je istakla svoju veru u Boga i nesebičnost u svojim osećanjima prema zločincima.
Patrijarh srpski Porfirije se takođe obratio prisutnima, ističući da nevina krv prolivena tokom agresije NATO-a postaje zalog nade i spasa za srpski narod. On je istakao da su mučenici koji su ostali dosledni svojim vrednostima najveći uzori za budućnost, te naglasio važnost sećanja na prošlost, život u sadašnjosti i nadu za budućnost.
Agresija NATO-a na SRJ trajala je od marta do juna 1999. godine, bez odobrenja UN, i rezultirala je smrću više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, i naneta je ogromna materijalna šteta. Mediji beleže posledice korišćenja osiromašenog uranijuma, kao i porast broja oboljenja od raka kod stanovništva. Ovo svečano obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji služi kao podsećanje na tragediju koja se dogodila pre 25 godina, ali takođe i kao pouka o važnosti čuvanja slobode, nezavisnosti i dostojanstva naroda.
