Uzorci ljudskog mozga, koji su tokom obdukcije prikupljeni prošle godine, pokazali su zabrinjavajući trend u pogledu zagađenja plastikom. Studija naučnika sa Univerziteta Nju Meksiko u Albukerkiju otkrila je da mozak sadrži značajno više sitnih komadića plastike nego uzorci prikupljeni pre osam godina. Ovo istraživanje, koje naglašava ozbiljnost problema zagađenja plastikom, postavlja nova pitanja o uticaju ovog zagađenja na ljudsko zdravlje.
Profesor Metju Kampen, koji je autor studije, istakao je da su uzorci mozga leševa imali između sedam i trideset puta više sitnih čestica plastike u poređenju sa organima kao što su bubrezi i jetra. Ova otkrića ukazuju na to da mozak može biti posebno podložan akumulaciji mikroplastike, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Kampen je naveo da su koncentracije nanoplastike u mozgovima pojedinaca starosti između 45 i 50 godina iznosile čak 4.800 mikrograma po gramu moždanog tkiva, što odgovara količini plastike koja bi se mogla naći u jednoj plastičnoj kašičici.
Ova studija dolazi u vreme kada se sve više pažnje posvećuje problemu zagađenja plastikom i njegovim efektima na ekosistem i ljudsko zdravlje. Mikroplastika je svuda prisutna, od hrane koju jedemo do vazduha koji udišemo, a njeni efekti na ljudsko zdravlje tek se istražuju. Dosadašnja istraživanja su pokazala da mikroplastika može da izazove upale i različite zdravstvene probleme, ali je potrebno još mnogo rada da bi se razumele sve posledice.
Zagađenje plastikom postaje globalni problem, a naučnici širom sveta pokušavaju da shvate kako se ove sitne čestice akumuliraju u ljudskom telu. Kampen je naglasio potrebu za daljim istraživanjima kako bi se utvrdilo kako mikroplastika utiče na naš mozak i da li može doprineti razvoju neuroloških poremećaja ili drugih zdravstvenih problema.
U nastavku studije, istraživači planiraju da analiziraju uzorke mozga iz različitih delova sveta kako bi uporedili nivoe mikroplastike i istražili potencijalne uzroke zagađenja. Takođe, žele da razumiju kako različiti faktori, kao što su životne navike i okruženje, mogu uticati na akumulaciju plastike u telu.
Naučnici pozivaju na hitnu akciju kako bi se smanjila upotreba plastike i razvili alternative koje su manje štetne po životnu sredinu. Ova studija može poslužiti kao podsticaj za donošenje politika koje će se fokusirati na smanjenje zagađenja plastikom i zaštitu javnog zdravlja. U ovom trenutku, jasno je da je potrebno više istraživanja kako bi se razumele sve posledice zagađenja plastikom na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
