Valjevac Dragić Tomić odlučio je da svoje imanje na Mučnju, planini zapadno od Ivanjice, pokloni svojim rođacima s kojima se njegov otac godinama sudio zbog međe. To je retka vest, jer obično porodične svađe oko imovine traju generacijama. Tomić je nasledio imanje pre jedne decenije od svog oca, koje obuhvata seosko domaćinstvo, oko osam hektara zemlje i dva hektara šume. Nakon što je imanje neko vreme besplatno iznajmljivao, odlučio je da ga pokloni rođacima koji već žive na tom imanju.

Rođaci Tomići su porodica od 11 članova, koji su od male i trošne kuće zajedničkim radom stvorili funkcionalno poljoprivredno gazdinstvo na visini od 1000 metara. Bave se proizvodnjom krompira, luka, maline, stočarstvom, proizvodnjom sira i kajmaka. Dragić je impresioniran njihovom složnošću i posvećenošću radu.

Kroz ugovor o poklonu, sve će biti formalizovano i papirološki rešeno, a dragić ističe da će na ovaj način korist imati i država i društvo. Želi da inicira i druge vlasnike nasleđene imovine da razmisle o najboljem rešenju za nju, kako bi se izbeglo propadanje imanja. Dragić planira da poseti svoje rođake na imanju na Mučnju, gde je bilo njegovo, ali ovog puta kao deo velike, složne porodice, a ne kao stranac ili gost. Njegovo srce će biti ispunjeno kada vidi da su odžak dimom ispunjen i dvorište puno dečje graje.

Ovaj čin Dragića Tomića simbolizuje pomirenje i složnost unutar porodice, kao i brigu o tradiciji i domovini. Njegova odluka da svoje nasledstvo pokloni rođacima, umesto da ga proda, pokazuje veliku humanost i predanost porodici. Njihov zajednički rad na imanju govori o slozi i harmoniji među članovima porodice. Kroz ovaj čin, Dragić ističe važnost očuvanja nasledstva i brige o domovini, te poziva druge vlasnike nasleđene imovine da razmisle o najboljem rešenju za nju. Ovaj primer može poslužiti kao inspiracija i podsticaj drugima da preispitaju svoje odnose sa nasleđenom imovinom i zajednicom.