Apelacioni sud u Nišu nedavno je doneo odluku da preinači presudu leskovačkog Višeg suda kojom je Saša Ilić iz Jarsenova osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva vanbračne partnerke. Na osnovu novog rešenja, Ilić je otpužen na doživotni zatvor jer je prethodno već bio više puta osuđivan zbog nasilja u porodici i pokazao je brutalnost tokom izvršenja zločina. Ubistvo je izvršeno zadavanjem više udaraca velikim nožem u vitalne delove tela bespomoćne žrtve. Uzimajući u obzir intenzitet ranijeg zlostavljanja i ponovne mere za sprečavanje nasilja, Apelacioni sud smatra da je jedino doživotni zatvor adekvatna kazna za Ilića.
Saša Ilić (46) je ubio vanbračnu partnerku Gordanu D. (56) u stanju teške alkoholisanosti u kući njihovog prijatelja Zorana S. (62) u Jarsenovu. Pre tragedije, njih troje su sedeli u dnevnom boravku i razgovarali, a domaćin je otišao da se istušira. Pretpostavlja se da je došlo do rasprave među supružnicima koja je rezultirala ubistvom. Nakon zločina, Ilić je otišao u kupatilo da opere ruke, a potom je pozvao policiju i priznao šta je učinio.
Nevančani supružnici su se često svađali i bili nasilni jedno prema drugom, iako nesrećna žena nije bila u mogućnosti da napusti nasilnika. Njihova veza bila je obilježena nasiljem, a Gordana je više puta prijavljivala policiji ali je odustajala od gonjenja. Iako su joj ponuđeni smeštaj u Sigurnoj kući, ona je odbijala da ode. Socijalni radnici su je savetovali da napusti nasilnika, što je ona i činila odlazeći svojoj porodici, ali se uvek po nekom vremenu vraćala Iliću.
Pre nego što je upoznao Gordanu, Ilić je živeo sam u porodičnoj kući svojeg pokojnog oca u Jarsenovu. Spekuliše se da nije prvi put da je Ilić učinio ovakav zločin, te da je već odležao zatvorsku kaznu zbog ubistva na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Postoji i tvrdnja da je bio zatvoren zbog droge, te da mu je bilo naloženo obavezno lečenje.
Ova tragična priča iz Jarsenova pokazuje važnost borbe protiv nasilja u porodici i potrebu za efikasnijim sistemom podrške žrtvama. Iako je Ilić sada osuđen na doživotni zatvor, ostaje pitanje da li su žrtve nasilja adekvatno zaštićene i podržane u našem društvu. Sve doživotne kazne i dalje ne mogu ublažiti bol i patnju koje nasilje ostavlja za sobom. Važno je osigurati da se žrtve nasilja ohrabre da potraže pomoć i da im se pruži podrška koja im je potrebna da izađu iz takvih štetnih veza. Naša zajednica mora nastaviti raditi na stvaranju sigurnog okruženja za sve građane, naročito za one koji su izloženi riziku od nasilja u porodici.
