Prema informacijama koje je objavio „Volstrit džurnal“, Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država zamrzlo je dva milijarde dolara koje su stigle iz Rusije i bile su prebačene na račune u američkoj banci „JP Morgan“. Ovaj novac je planiran za izgradnju prve turske nuklearne elektrane „Akuju“. Gazprombanka je nameravala da obezbedi zajam od 9 milijardi dolara za realizaciju ovog projekta. Tokom leta 2022. godine, tri milijarde dolara prebačeno je na račun nuklearne elektrane u turskoj državnoj banci „Zirat“, putem američke banke „Siti“. Osim toga, dodatne dve milijarde dolara su transferisane preko banke „JP Morgan“. Sledeća uplata, koja je takođe trebala da iznosi dve milijarde dolara, zamrznuta je odlukom američkog Ministarstva pravde.
Prema navodima izvora, deo ovog zamrznutog novca mogao je biti usmeren ruskim kompanijama koje imaju račune u banci „Zirat“. Ova situacija se dogodila u kontekstu povećanih tenzija između Rusije i Zapada, a naročito nakon invazije na Ukrajinu. Prošle godine, Ministarstvo pravde SAD razmatralo je mogućnost konfiskacije ovih sredstava, ali je odlazeća administracija bivšeg predsednika Džozefa Bajdena odlučila da ih zamrzne kako bi izbegla potencijalno pogoršanje odnosa sa Turskom.
Nuklearna elektrana „Akuju“ predstavlja značajan projekat za Tursku, a gradi je ruska državna korporacija „Rosatom“. Ova elektrana će se sastojati od četiri energetska bloka, svaki sa reaktorima ruskog dizajna VVER III+ generacije, a kapacitet svakog bloka iznosiće 1.200 megavata. Prema međudržavnom sporazumu, prvi blok nuklearne elektrane trebao bi da bude pušten u rad u roku od sedam godina nakon dobijanja svih potrebnih dozvola. S obzirom na to da je dozvola za izgradnju prvog bloka dobijena 2018. godine, očekuje se da će ovaj blok biti pušten u rad 2025. godine.
Izgradnja nuklearne elektrane „Akuju“ nije samo važna za energetsku strategiju Turske, već i za lokalnu ekonomiju, s obzirom na to da će stotine stručnjaka i radnika biti angažovano tokom izgradnje i kasnije u radu elektrane. Očekuje se da će ovaj projekat značajno doprineti smanjenju zavisnosti Turske od fosilnih goriva i povećanju udela obnovljivih izvora energije u nacionalnoj energiji.
Međutim, zamrzavanje sredstava od strane američkog Ministarstva pravde može izazvati dodatne komplikacije u realizaciji ovog projekta. Turska je već izrazila zabrinutost zbog potencijalnog uticaja ovakvih odluka na bilateralne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na investicije u zemlji. Iako je Turska članica NATO-a, njeni odnosi sa Rusijom su se tokom poslednjih godina unapredili, a saradnja u oblasti energetike je ključna tačka tih odnosa.
U svetlu trenutnih geopolitčkih tenzija, pitanje izgradnje nuklearne elektrane „Akuju“ postaje sve složenije. Naime, kako se situacija u Ukrajini razvija, tako i pritisak na Tursku da se distancira od Rusije raste, dok istovremeno Ankara nastoji da očuva svoje strateške interese. Turska vlada se nalazi pred izazovom da uskladi svoje odnose sa velikim silama, kako bi osigurala buduće energetske projekte i ekonomski rast.
U zaključku, zamrzavanje novca koji je trebao da bude korišćen za izgradnju nuklearne elektrane „Akuju“ može imati dalekosežne posledice po energetski sektor Turske, kao i na njene odnose sa Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Očekuje se da će se tokom narednih meseci nastaviti pregovori i konsultacije kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti nastavak ovog važnog projekta.
