Raskol između šefa države i parlamentarne većine postao je vidljiv prošlog dana kada je Jakov Milatović održao sastanak u vili „Gorica“ sa opozicijom i strankama manjinskih naroda, bez prisustva lidera skupštinske većine. Cilj sastanka bio je informisati sve o zaključcima briselskih razgovora. Predsednik je naveo da će saradnja biti nastavljena s onima koji su spremni, uključujući i one koji nisu došli. Među odsutnima bili su lideri nekoliko stranaka, uključujući DNP, Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija, Demokratska Crna Gora, Socijalistička narodna partija i Ujedinjena Crna Gora.

Lider DNP-a, Milan Knežević, zahvalio se na pozivu, ali nije prisustvovao sastanku. On je istakao da je koalicija kojoj pripada doprinela pobedi Milatovića, ali se ne slaže s njegovim stavovima o spoljnoj i unutrašnjoj politici. Odnosi su dodatno zategnuti nakon glasanja o rezoluciji o genocidu u Jasenovcu, što je navelo lidera DPS, Danijela Živkovića, da izrazi zabrinutost zbog pogoršanja odnosa s Hrvatskom i evropskom perspektivom Crne Gore. Nova srpska demokratija se solidarisala s kolegama, dok su iz PES-a odbili sastanak zbog navodnog prekoračenja ustavnih nadležnosti od strane Milatovića.

Evidentno je da nedolazak većine na sastanak odražava njihov stav prema evropskim integracijama. Živković je istakao odgovornost parlamentarne većine, predvođene Spajićem, za aktuelnu situaciju. Nova srpska demokratija je kritikovala Milatovića zbog stavova koji, po njima, dovode do polarizacije društva. PES, s druge strane, veruje da je Crna Gora na dobrom putu i da je dobijanje IBAR-a potvrda da je sledeća članica EU.

Situacija u Crnoj Gori postaje sve kompleksnija s rastućim nesuglasicama između šefa države i parlamentarne većine. Nedostatak saradnje i razumevanja između političkih lidera može imati ozbiljne posledice po zemlju i njen put ka evropskim integracijama. Važno je da se politički akteri suoče sa razlikama i pronađu zajednički jezik kako bi zemlju vodili ka stabilnosti i prosperitetu. U suprotnom, Crna Gora bi mogla biti na udaru unutrašnjih i spoljnih pretnji koje bi mogle ozbiljno ugroziti njenu budućnost.