U nastavku borbe protiv korupcije, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije sprovelo je dve akcije koje su rezultirale hapšenjem 18 lica. Ove akcije realizovane su po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Osumnjičeni su se suočili sa ozbiljnim krivičnim delima, uključujući poresku prevaru, poresku utaju, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, kao i pranje novca u iznosu od 1.322.372.826 dinara.
Jedan od ključnih osumnjičenih, D. T. (1964), bio je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, a sumnja se da je zajedno sa članovima svoje porodice, koji su imali registrovana poljoprivredna gazdinstva, učestvovao u nelegalnom prikrivanju imovine. Naime, D. T. je koristio 66 malih poljoprivrednih gazdinstava da bi prikazao proizvode koje zapravo nisu mogli da proizvedu u tako velikim količinama. Ova prevara je dovela do oštećenja budžeta Republike Srbije za 199.000.000 dinara u poreskim obavezama.
Osumnjičeni je, prema navodima, prenosio ostvarene prihode u legalne tokove tako što je podizao gotovinu sa računa poljoprivrednih gazdinstava ili prebacivao sredstva na svoje ili račune članova porodice. Ova krivična dela otkrivena su u saradnji sa Poreskom policijom, što ukazuje na važnost međuinstitucionalne saradnje u borbi protiv korupcije.
U drugoj akciji, uhapšene su dve osobe, među kojima D. R. (1967), bivši gradski sekretar za saobraćaj Grada Beograda. Osumnjičen je za pranje novca uz pomoć M. N. (1984) iz Šapca. Oni su se sumnjičili za konverziju i prenos imovine u ukupnom iznosu od 670.954 evra, s tim da su znali da je ta imovina nezakonito stečena. D. R. je lažno prikazao poreklo novca u iznosu od 430.000 evra, dok je prikrio poreklo dela imovine u iznosu od 240.954 evra. Na osnovu nelegalno stečenog novca, kupovao je nepokretnosti, uključujući stanove, kuće, garažna mesta, kao i putnička i priključna vozila.
Svi osumnjičeni su zadržani do 48 časova, nakon čega će biti sprovedeni u nadležno tužilaštvo uz krivičnu prijavu, kako je saopšteno iz MUP-a. Ove akcije su deo šire strategije države da se suprotstavi korupciji i osigura transparentnost u poslovanju, posebno u sektorima koji se često suočavaju sa sumnjom i zloupotrebama.
Zanimljivo je napomenuti da su ove akcije deo kontinuirane borbe države protiv korupcijskih aktivnosti koje ugrožavaju ekonomski razvoj i pravnu sigurnost. Korupcija ne samo da oslabljuje poverenje građana u institucije, već može imati i dugoročne posledice po ekonomiju zemlje. U tom smislu, hapšenja i istrage koje sprovodi MUP, uz podršku drugih relevantnih institucija, predstavljaju važan korak ka jačanju vladavine prava i odgovornosti.
Takođe, važno je naglasiti da je korupcija globalni problem koji zahteva zajedničke napore kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Srbija je, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, podložna pažljivijem nadzoru u vezi sa transparentnošću i borbom protiv korupcije, što dodatno povećava značaj ovakvih akcija.
Iako su hapšenja samo jedan deo šireg procesa, ona šalju jasnu poruku da će se vlasti boriti protiv korupcije i da će se odgovorni suočiti sa zakonskim posledicama svojih dela. Očekuje se da će ove akcije stimulisati i druge institucije da preduzmu slične mere u cilju suzbijanja korupcije i jačanja poverenja građana u javne institucije.
